Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 83
Страница 229
... онда он има рефлексивно значење . Према томе , мора се претпоставити да је у латинском језику облик „ пасива “ значио стање , које , везано са лицем од којега радња потиче , значи пасив , а без тога лица значи да сам субјекат производи ...
... онда он има рефлексивно значење . Према томе , мора се претпоставити да је у латинском језику облик „ пасива “ значио стање , које , везано са лицем од којега радња потиче , значи пасив , а без тога лица значи да сам субјекат производи ...
Страница 265
... онда има функцију речи своје категорије ; али када једна реч припада двема врстама речи , једној по функцији , а другој по пореклу , онда је то неправа реч дане категорије . Које ? Да ли оне којој припада по првобитном значењу или оне ...
... онда има функцију речи своје категорије ; али када једна реч припада двема врстама речи , једној по функцији , а другој по пореклу , онда је то неправа реч дане категорије . Које ? Да ли оне којој припада по првобитном значењу или оне ...
Страница 284
... онда је јасно да је у време тога преласка свако й те врсте прелазило у ы , јер се само тако може разумети језичка потреба тога прелаза ; а ако се у то време нашло неко й које није прешло у ы , онда је оно морало бити друкчије него оно ...
... онда је јасно да је у време тога преласка свако й те врсте прелазило у ы , јер се само тако може разумети језичка потреба тога прелаза ; а ако се у то време нашло неко й које није прешло у ы , онда је оно морало бити друкчије него оно ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур