Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 63
Страница 73
... показује да је довољно да нека свезица може значити зависни однос па да се у ње може развити значење различних зависних реченица . То лепо показује и свезица што у српскохрватском језику која је , будући првобитно само односна , развила ...
... показује да је довољно да нека свезица може значити зависни однос па да се у ње може развити значење различних зависних реченица . То лепо показује и свезица што у српскохрватском језику која је , будући првобитно само односна , развила ...
Страница 97
... показује је , то у руском или пољском показује недостатак тога језичког знака у даном односу језичких делова „ отац “ и „ болестан " . Али може и по суштини тога односа , опет на известан морфологизирани начин , недостатак таквога знака ...
... показује је , то у руском или пољском показује недостатак тога језичког знака у даном односу језичких делова „ отац “ и „ болестан " . Али може и по суштини тога односа , опет на известан морфологизирани начин , недостатак таквога знака ...
Страница 323
... показује множина значења која исте речи имају и која се око њих стварају у речницима . Сва су она израз језичке духовности , ма на који начин бивала добивана ( све новим оства- ривањима или различним односима у вези са другим речима ) ...
... показује множина значења која исте речи имају и која се око њих стварају у речницима . Сва су она израз језичке духовности , ма на који начин бивала добивана ( све новим оства- ривањима или различним односима у вези са другим речима ) ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне зависних заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур