Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 49
Страница 304
... језичког стварања . Три групе језичких услова , ма како биле искоришћаване у току језичког развитка , увек су нетакнуте у сваког претставника једне језичке целине и стално служе : или за попуњавање могућних језичких празнина или за нову ...
... језичког стварања . Три групе језичких услова , ма како биле искоришћаване у току језичког развитка , увек су нетакнуте у сваког претставника једне језичке целине и стално служе : или за попуњавање могућних језичких празнина или за нову ...
Страница 327
... језичког , језичког савршенства као нечег потпуно завршеног нити је икада било нити га може бити . Њему би се противила језичка природа која одговара природи човечјег духа . Такво језичко савршенство значило би да је у језику све ...
... језичког , језичког савршенства као нечег потпуно завршеног нити је икада било нити га може бити . Њему би се противила језичка природа која одговара природи човечјег духа . Такво језичко савршенство значило би да је у језику све ...
Страница 330
... језичког изражавања , без обзира на то како се они могу примењивати у нарочитим приликама . Због тога се може рећи да једно , опште начело мора вредети подједнако за анализу свих дела или појава коју оне предузимају : у њој се не сме ...
... језичког изражавања , без обзира на то како се они могу примењивати у нарочитим приликама . Због тога се може рећи да једно , опште начело мора вредети подједнако за анализу свих дела или појава коју оне предузимају : у њој се не сме ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне зависних заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур