Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 84
Страница 79
... њихова развитка ми називамо само сировом грађом дојезичном . То исто вреди и за екскламативне звуке . Иако они значе несумњиво извесна стања или расположења , и они постају од дојезичне грађе речима тек онда када добију одређено значење ...
... њихова развитка ми називамо само сировом грађом дојезичном . То исто вреди и за екскламативне звуке . Иако они значе несумњиво извесна стања или расположења , и они постају од дојезичне грађе речима тек онда када добију одређено значење ...
Страница 275
... њихова постојања ; сами пак сажети облици знаци су скраћеног обележавања значења у језику , тако обичног за велики број језика . Поменутим особинама сажетих облика одређује се и правац њихова развитка : ако се у личним глаголским ...
... њихова постојања ; сами пак сажети облици знаци су скраћеног обележавања значења у језику , тако обичног за велики број језика . Поменутим особинама сажетих облика одређује се и правац њихова развитка : ако се у личним глаголским ...
Страница 309
... њихова односа према значењима која они обележавају , према њиховој сталности или несталности . Сосир је тако исто тачно одређивао двојаку природу знака : с једне стране , он је произвољан , а према томе и необавезан за дано значење ...
... њихова односа према значењима која они обележавају , према њиховој сталности или несталности . Сосир је тако исто тачно одређивао двојаку природу знака : с једне стране , он је произвољан , а према томе и необавезан за дано значење ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур