Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 85
Страница 7
... ће се најјасније видети из самог излагања . Трудио сам се да све потиче из непосредног посматрања факата и да се , што је могуће више , утврде природне категорије њихове . Долазећи до закључка да у језику треба разликовати „ стваралачке ...
... ће се најјасније видети из самог излагања . Трудио сам се да све потиче из непосредног посматрања факата и да се , што је могуће више , утврде природне категорије њихове . Долазећи до закључка да у језику треба разликовати „ стваралачке ...
Страница 31
... ће лице упућује се на познато лице које се обележава и као лице које не уче- ствује у говору . У овој дефиницији трећег лица видимо двоје : прво , да се њим непосредно упућује на познато лице или познат предмет ; тиме се 3 - ће лице ...
... ће лице упућује се на познато лице које се обележава и као лице које не уче- ствује у говору . У овој дефиницији трећег лица видимо двоје : прво , да се њим непосредно упућује на познато лице или познат предмет ; тиме се 3 - ће лице ...
Страница 254
... ће и Он је рекао да ће доћи — није тешко видети у чему је разлика међу њима . У првом случају ( исп . напред т . 310 ) : Он је рекао : „ Доћи ћу “ „ Доћи ћу “ претставља објекат прве реченице ; то је исказ трећега лица , и то онако како ...
... ће и Он је рекао да ће доћи — није тешко видети у чему је разлика међу њима . У првом случају ( исп . напред т . 310 ) : Он је рекао : „ Доћи ћу “ „ Доћи ћу “ претставља објекат прве реченице ; то је исказ трећега лица , и то онако како ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне зависних заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур