ГЛАВА ПЕТА

Истраживања о Муси кесеџији, као историјској

личности.

Полазећи од несумњивог факта: да су имена лица у уопштеним народним епским песмама покретни елеменат, коме је потребно нарочитих погодаба па да се одржи што дуже и на што пространијем терену, и да поред тог елемента има других од већег значаја, као што су мотив и траг од историјских догађаја, поводом којих је постала песма, ми смо у овој расправи одступили од досадашњег начина истраживања идентитета личностима из народних песама међу историјскима. Уместо да нам у том истраживању полазна тачка буде истоветност имена на једној страни личности из народних песама и на другој историјских, ми смо себи поставили за задатак: прво да изнађемо прави извор онаквим историјским елементима у уопштеним народним песмама о Марку Краљевићу и његовим противницима Муси и Ђему (Бину, Гину), тражећи га у историјским догађајима на терену с кога су песме, које у себи имају највише тих елемената и које су због тога најмање уопштене, па тек на основу тога да истражујемо којим историјским личностима одговарају поменути Маркови противници у народним песмама.

Идући тим путом ми смо показали горе који су ти догађаји и како је велика подударност њихова с историјским елементима у народним песмама о Муси и Ђему, који имају заједничку подлогу. Али и ако смо при том раду у првом реду имали на уму да расветлимо то питање као главно, ипак је при излагању историјских догађаја, о којима мислимо да су прави извор онаквим историјским елементима у поменутим песмама, и при поређењу њихову, често додиривано питање о историјској личности која одговара Ђему (Ђину, Гину) из народних песама, тако да смо, најзад, доносећи суд о извору историјских елемената у песмама о Муси у Ђему, изнели и своје мишљење: да у Ђему треба гледати Јеген (Јеђем)-пашу. Јер, доиста, на једној страни онакви историјски подаци о догађајима на терену с кога су и најмање уопштене песме а с највише историјских елемената, и на другој она необична подударност у правцу кретања Јеген-паше после неуспеха у борби с Портом и кретања везана Ђема, и још више подударност у месту где обе личности завршују са животом, упућују на такво идентификовање и чине га основанијим него које било од досадашњих. Ну већ није било тако лако с изналажењем историјске личности, која би и радом и именом одговарала Муси кесеџији из народних песама, јер док на једној страни имамо да историјски елементи у народним песмама о Муси, чак и у појединостима, одговарају историјским догађајима груписаним око личности, за коју смо нашли да одговара Ђему из народних песама, на другој, међу данас познатим личностима тога доба, немамо ниједне истакнуте с именом Муса. Стога, и ако нас, на први поглед, подударност историј

ских елемената у песмама о Муси и догађаја груписаних око Јеген-паше, и још више подударност у раду Маркова противника из народних песама под именом Мусе и историјске личности Јеген-паше, упућују да и идентитет Муси тражимо у Јегену, ми то нећемо учинити, што налазимо да није оправдано ићи тако далеко па историјски идентитет и Муси и Ђему тражити у једној истој личности, а још више зато што и саме народне песме с терена историјских догађаја, којима је заједничка подлога историјска, двоје те две личности. Због тога је потребно задржати се дуже на овом питању и осврнути се на ранија идентификовања Мусе кеееџије с историјским личностима пре него утврдимо горе изнесено мишљење где треба тражити Мусу.

Досадашњи истраживачи историјске личности, која би одговарала Муси кесеџији, као Маркову противнику из народних песама, налазили су је у времену много ранијем од овога, у коме смо ми нашли историјску личност што одговара Ђему, и у коме мислимо да исто тако треба тражити Мусу онаквих особина и с онаквим радом како је представљен у данас познатим народним песмама с терена, на коме је делао Јеген-паша и са суседнога томе. Они су нашли три личности историјске с таквим именом: једни су у Муси кесеџији гледали с султана Мусу, који је год. 1411 —1413 водио борбу о престо са својим братом султаном Мехмедом, и који се, потиснут из румелијске равни, склонио у балканскө кланце, где је наставио борбу четнички ; други су у Муси кесеџији гледали Мусу (Мојсија), војводу Ђурђа Кастриотића Скендербега, који је у трећој четврти XV столећа ратовао с Турцима на

другом терену, у Арбанији; и, најзад, постоји мишљење, по коме је Муса кесеџија из народних песама челник Муса, муж сестре кнеза Лазара Хребељановића.

Ово последње мишљење такво је и по времену и по вредности. Преко њега можемо потпуно прећи и не улазећи у његово разматрање, једно, што анализа песме о Марку Краљевићу и Муси кесеџији и поређење резултата добијених анализом песама с историјским подацима показују да је тај посао неозбиљан, и друго, што је још мање озбиљно онакве историјске трагове и из онога времена тражити у уопштеним народним песмама, раширеним по целом југо-словенском терену. О таквом идентификовању још би и могло бити речи, да је народна песма о Муси и Марку забележена врло рано, или бар да је локализована на терен историјских догађаја оног времена, и да је тамо очувана и забележена, даље да је историјски догађај текао као што га је писац представио, и најзад, да је Марко Краљевић у овим уопштеним народним песмама историјска личност а не тип. Овде пак од свега тога нема ни помена. Ну у колико брже прелазимо преко овог идентификовања Мусе кесеџије с челником Мусом, у толико је више потребно задржати се на другим двама мишљењима, која се узимају у вид кад год се Муси кесеџији одређује историјски идентитет 137).

Прво мишљење изнео је Јован Хаџић (Милош Светић) у чланку „Историја и песме народне, «138) и донео га је на основу поређења садржине некакве

137) Изнео га је Панта Срећковић у Прегледу историјских извора о, кнезу Лазару и Краљевићу Марку штампаном у Споменику Сри. Краљ. Акад. ХХХѴІ, (стр. 31-35.).

138) Голубица, књ. IV, стр. 3—11,

народне песме треће теренске групе о Марку Краљевићу и о Муси касеџији с историјским подацима о султану Муси, у колико их је нашао у Хамеровој „Историји Турске Царевине“. О самој песми Хаџић ништа не вели која је, из кога краја и од кога певача, али у колико наводи њену садржину, види се да је из треће теренске групе. У њој нема никаквих историјских елемената и основ јој је мотив из легенде о Св. Ђурђу, за који смо видели да га има и у песмама прве теренске групе, и где је, као и у овој чију садржину наводи Хаџић, Марко Краљевић заменио Св. Ђурђа а Муса аждају, коју у другим песмама те групе замењује Арапин. О тој песми Хаџић вели: „Народне песме Србске много певају Краљевића Марка као народног јунака. У песмама он се највише борио с Мусом (!) који је и народу и цару додијао био са својим зулумима, и зато је цар тражио јунака, који би кадар био погубити Мусу, и онда му казаше за Марка Краљевића да је он један јунак који би погубио Мусу, но да он одавно у тавници лежи. И цар таки Марка из тавнице извади; Марко дође у вече на шарцу и оде на воду да напоји шарца и ту чу јадиковање кћери цареве итд. После Марко удари на Мусу и њега уби, и однесе главу Мусину цару, коју кад овај опази, тако се престави да је одскочио, на које му Марко рече: „Не плаши се царе господине, како би га жива дочекао, кад од мртве главе поиграваш, ИТД. «139)

По оваквој садржини песме види се јасно да имамо посла с јако уопштеном песмом треће теренске групе, и то би за правог испитивача историјских елемената у таквој песми био довољан знак, 139) Ibid.. стр. 10.