ГЛАВА ДРУГА

Разматрање садржине народних епских песама о Муси кесеџији и Ђему (Ђину, Гину) Брђанину

1.

У истраживању историјских личности, које одговарају наведеној двојици противника Марка Краљевића у народним песмама, као и у испитивању других тамо очуваних историјских елемената, главни део рада чини испитивање прошлости српског народа и њему суседних, и то столећа која раздвајају доба из кога је главна личност у песми и онога кад су песме забележене; или још боље, најглавнији део тог рада чини истраживање догађаја из тог периода, догађаја што су у своје време били предмет епских локалних песама, и које су касније, контаминоване с већ уопштеним песмама о Марку Краљевићу, дале данашње.

Али и ако је то и најглавнији и најтежи део рада при истраживању којим историјским догађајима и личностима одговарају догађаји и личности у данас познатим народним песмама, није ни довољно ни оправдано изнети само резултат тог истраживања, а још мање просто упутити на те историјске догађаје и на изворе за њихово упознавање. Да извесне личности из народних песама одгова

рају овој а не оној историјској личности, да рад њихов, према томе како је представљен у народној песми, има подлоге у овом а не у оном историјском догађају, потребно је не само наћи додирних и подударних тачака између личности и догађаја историјских и личности и догађаја у народним песмама, него и показати зашто су то баш те личности и ти догађаји историјски а не који други, код којих се такођер на први поглед може наћи сличности и привидно додирних тачака. А то се може постићи само што потпунијим проучавањем народних епских песама у данашњем им виду. И да се дође не до сумњивих већ до оправданих закључака о идентитету личности и догађаја из епских народних песама с некима историјскима, потребно је прво испитати карактер тих песама, потребно је уверити се јесу ли те песме локалног карактера или су уопштене, јесу ли сачуване само у једном крају или им је велики терен простирања, па ако су од ових последњих, видети јесу ли једнолике или се разликују према сваком посебном делу заједничког терена, колико се и у чему разликују песме једног краја од песама других крајева, у којима од њих има више историјских елемената а које су јаче уопштене, итд. И то што се мора чинити при истраживању историјске подлоге за историјске елементе у којим било песмама народним, има се учинити и с песмама о Марку Краљевићу и о његовим противницима под именом Мусе и Ђема; и тек кад се то изврши и кад се потом изложе историјски догађаји и личности, о којима мислимо да им је очуван траг у тим епским народним песмама, може бити речи о правом историјском извору догађаја представљених у песмама

и о идентичности Маркових противника у данас познатим народним песмама о историјским лич

ностима.

Према томе и прво питање, којим ћемо се забавити, јесте: јесу ли народне епске песме о Марку Краљевићу локалне или нису? А то је потребно знати у првом реду, да бисмо брзо били на чисто с најглавнијим питањем при истраживању извора историјским елементима у народним песмама: шта је основ данас познатим песмама о Муси и Ђему, је ли им основ историјски догађај или мотив?

Сразмерно народним епским песмама о Марку Краљевићу и о другим противницима његовим, несама о Марковој борби с Мусом (кесеџијом и Арбанасом) и Ђемом (Брђанином, Гином Арнаучетом, Бином Звездалијом итд.) има И леп прој и са пространог терена, не само српског него и других Јужних Словена. Добар број песама о овој двојици Маркових противника, објављених до 1895 године, навео је М. Халански у познатом његову делу. „Южно-славянскія сказанія о Краљевичѣ Маркѣ въ связи съ произведеніями русскаго былеваго эпоса“, (Варшава, књ. 1—4, год. 1894—1896). Али једно, што он није узео у вид све дотле објављене, и друго, што је после тог времена објављен приличан број нових, а притом при руци су нам осам песама из још нештампане збирке пок. Симе Н. Томића,1°) и једна из исто тако нештампане збирке Вука Вревића"), ми сада располажемо обилатијом грађом,

10) Прикупио их је на свом путу по Старој Србији и Маћедонији год. 1899 и 1900. Из те велике збирке песама и приповедака народних издвојили смо поменутих осам песама и саопштавамо их у додатку овој расправи, а остале биће касније објављене у засебном зборнику заједно с приповеткама.

") Врчевићева збирка налази се данас у Архиви Српске Краљ. Академије.

ИСТОРИЈА У НАРОДНИМ ЕПСКИМ ПЕСМАМА

2

која утврђује и да је број песама о Муси и Ђему леп и да им је широк терен простирања. Нарочито је интересантно питање терена, с кога су покупљене досад познате песме: он заузима западне крајеве бугарске, маћедонске, југо-источне јужне, средишне, западне и северне крајеве српске и један део хрватских крајева. И тај факт постаје још интересантнијим, кад се у везу с њим доведе појав: да је исто тако добар број песама ове групе, у којима су не само имена Мусе и Ђема него самог Марка замењена другима.

И добар број песама о овој двојици Маркових противника и простран терен, с кога су песме покупљене, јесу значајан факат, јер је то први и и неспоран доказ: да те песме нису локалног карактера. У вези пак с тим долази констатовање другог, ништа мање интересантног, факта, и то је: и ако међу овим песмамама има различних п по величини, јер их има и дужих и краћих; и по обради, јер их има простих и контаминованих из двеју; и по мотивима, јер их има с више мотива, с једним јако развијеним а и таквих, у којима се основни мотив тек осећа; и по историјским елементима, јер се у једнима јавља као један уопштин Факат историјски, који у животу Срба и других хришћана на Балканском Полуострву под турском влашћу траје неколика столећа непрекидно, у другима с појединостима историјским и топографским, и у трећима као уопштени факат, који је изгубио историјску подлогу и везу с личностима историјским поред свега тога све песме, како оне у којима је реч о Муси и Ђему (Ђину, Гину), тако и друге у којима су њихова имена замењена другима, имају: а) мотива, и б) исту историјску

подлогу, која се под утицајем овог првог заједничког елемента у толико више губи у појединим песмама, у колико су ове више удаљене од терена рада историјских личности, и у колико су песме биле више изложене утицају И других фактора.

Постојање првог заједничког елемента, мотива, у народним епским песмама о Марку Краљевићу и о његовим противницима под именом Мусе и Бема јесте несумњив факат. Он је већ констатован и утврђен. Поред многих других, то су учинили и Руварац, Новаковић, Серензен, Халански и Маретић 12) у својим радовима о југо-словенским народним епским песмама, и нарочито Халански, који је у горе наведеној опсежној студији разматрање епских песама о Марку Краљевићу вршио према мотивима и према овима налазио везу између песама из групе, о којој је овде реч, и других, у којима се не спомињу ни Муса ни Ђемо па често ни Марко Краљевић, и између свих тих песама на једној и руских биљина на другој страни. И постојање мотива у целој овој групи песама толико је несумњив факат, да је непотребно нарочито га доказивати и на томе се дуже задржавати; довољно је узети коју било песму из те групе, па да се одмах констатује постојање мотива у њој, мотива у основу једног истог и различно развијеног и обрађеног због других елеме

12) Ил. Руварац у расправи Прилог к испитивању српских јунац- : ких песама (Две студентске расправе, Н. Сад 1884); Новаковић у сту"Дији Народне традиције и критична историја у Отаџбини, књ. V стр. 402 и у расправи Легенда о Св. Ђурђу у Starinama, књ. XII, стр. 139—140 Soerensen, Beitrag zur Geschichte der Entwikelung der serbischen Heldendichtung (y Archiv f. Slav. Philologie Bd. XV 219—225 и XVII 213 до 218; Халанскій, Южно-славянскія еказанія о Кралевичѣ Маркѣ итд.; Маретића књижевна обзнана наведеног дела Халанскога у Radu jugosl. akad., књ. 132.