ским догађајима из столећа што раздвајају доба v кад је живела главна личност у овим народним песмама, Марко Краљевић, и онога кад су песме забележене, нађемо таквих, који су могли дати онаквих историјских елемената данас познатим народНИМ песмама епским о Муси и Ђему, какве смо констатовали у њима. Али како се први терен простире далеко на југ, где је песма пренесена готова и само више уопштена, и пошто се види да највише и најподробнијих елемената историјских има у песмама друге теренске групе, између којих и оних са северног дела првог терена постоји јача веза и блажи прелаз, није потребно узимати у вид оба терена у целини, него се ограничити на други терен и на северни део првога па ту потражити историјског извора онаквим историјским елементима у песмама о Муси и Ђему.

Па да ли има таквих историјских догађаја на том терену?

На основу марљивог проучавања догађаја обележених столећа на том терену, ми мислимо да их има и да између тих догађаја и онога што се у народним песмама приписује Муси и Ђему има не само додирних тачака него чак и подударних. Па не само то, него И главна личност из тих догађаја, стожер око кога се све групише, и њен рад потпуно одговарају карактеристици рада Мусе и Ђема, добијеној из песама друге и у неколико попуњеној из песама прве групе, док јој је име по изговору у једрим крајевима толико слично Ђемову а у другима Ђинову (Гинову), да се на тим догађајима морамо задржати пре него на којима било другима.

Који су то догађаји и која је личност, видеће се из излагања у следећој глави. Ми ћемо то изложити по подацима несумњиве вредности и савременим самим догађајима, а кад то учинимо, вратићемо се поново народним песмама о Марку Краљевићу и о његовим противницима Муси и Ђему, да изведемо паралелу између историјских елемената у песмама и историјских догађаја, што ће нам олакшати да одредимо идентитет личности из песама са историјскима, и да, бар у најглавнијим потезима, представимо развој народних песама о Марку Краљевићу и о овим двема личностима, правац њихова кретања, разлику између песама какве су могле бити првобитне о поменутим историјским догађајима и данас познатих, и узрок изменама које се данас констатују у песмама о Муси и о Ђему.

ГЛАВА ТРЕЋА

Историјски догађаји из претпоследње десетине XVII столећа, као извор историјским елементима у народним песмама о Муси и Ђему.

Што је могуће пажљивије разматрање догађаја на терену друге и на северном делу терена прве групе песама о Муси и Ђему, почевши од краја XIV па до почетка XIX столећа, догађаја који су могли бити извор онаквим историјским елементима у данас познатим народним епским песмама о тој двојици противника Марка Краљевића, какве смо констатовали горе, у другој глави, упутило нас је да се нарочито задржимо на последњој четвртини XVII столећа и да тамо потражимо таквих догађаја.

Што таквих догађаја не тражимо у већој давнини и нарочито у времену рада историјског краља Марка, узрок је не само немање података за то него и карактер уопштених песама о Марку Краљевићу joш у XVI столећу, карактер овога као типа и носиоца особина личности каснијих столећа и историјских елемената у тим песмама, који имају јасно обележје турског времена. Извор пак тим елементима нећемо тражити у догађајима XVIII столећа, и ако их на тереиу песама прве групе има врло

карактеристичних, што су ови сувише блиски времену кад су забележене најстарије песме о Муси и Ђеми. Те интересантне догађаје и време кад је Вук забележио песме од Тешана Подруговића не раздваја ни двадесет година, те је немогуће закључивати да су се тако свежи догађаји могли везивати за Марка Краљевића. Они пак догађаји из последње четврти XVII столећа стоје сасвим друкчије.

Међу интересантним мањим периодима прошлости српског народа под Турцима то доба јесте најинтересантније по догађајима који га испуњавају. Оно је пуно врло крупних и по српски народ / судбоносних догађаја. Али треба одмах напоменути да ти крупни догађаји нису они што су нам, при проучавању постављеног питања, привукли пажњу. И велики покрет српског народа на врло великом простору, па и на обележеном терену, и помицање становништва с тог терена на север јесу врло крупни догађаји, и други је од интереса за друго једно питање о епским народним песмама јужних крајева, али ниједан од њих нема вредности за питање историјских елемената у песмама о Муси и Ђему с обележеног терена, јер баш зато што су ти догађаји захватили врло простран терен, што брзо теку један за другим и што нису толико резултат месних колико спољашњих прилика, немају локалан карактер, који је од нарочита значаја за народну традицију о историјском догађају. Зато смо их у нашемистраживању и оставили па се задржали на ситнијима од њих, на онима што их ти крупни догађаји потискују пред собом и преплављују, али чије је простирање много мање и ограничено на обележени терен. Међу таквим догађајима с тог терена

песама прве и друге групе и из обележеног доба има их који потпуно одговарају оном уопштеном историјском факту, констатованом у песмама прве и друге групе о Муси и Ђему, и, што је интересантно, главна личност у тим догађајима, стожер око кога се групишу догађаји истог карактера, јесте одметник од султана, његов паша и једно време серашћер пред војском Јеген (Јеђем, Гинђем) Осман-паша.

Ко је пак тај Јеген-Осман-паша ?

Добро позната личност у Историји Турске Царевине у последњој четврти XVII столећа, један од највећих одметника од султана и зулумћара, од чијег је рада стрепела Порта и пропиштали и хришћани и мусломани на великом делу Балканског Полуострва.

Родом Јерменин, по вери хришћанин, на неколико година пре Бечког рата био је један од најстрашнијих хајдучких старешина у Малој Азији, а пред тај рат придобивен је да служи султана и у тој служби доспео је на положај халепског паше. °) У доба пак Кара-Мустафина похода на Беч добио је још виши положај и с њим задатак да при походу штити позаднину ни пре, ни дотле, па ни после тога по броју невиђене војске турске, '') а у току рата заузимао је разне положаје, као заповедник разних одреда и градова, док најзад није ушао у вољу султану Мехмеду IV толико да му је овај дао своју кћер за жену и поставио га за румелијског беглербега са седиштем у Софији, рачунајући да га у оним

70) Marsigli, État militaire de l' Empire Ottoman (Amsterdam, 1732), II, 83. 71) Ibid., 117.