него споредни и покретни елеменат у песми, мења и дотерује под утицајем разних погодаба и према новом основу, мотиву, о коме је у горе наведеном раду речено: „Колико је за одржање тачности првог основа у народној епској песми, историјског догађаја, штетно преношење песме из једне етничке средине, из оне с развијеном свешћу о том историјском догађају и о историјској старини уопште, у другу, где је догађај непознат а свест о историјској старини уопште слаба или и никаква, толико је за епску песму о каквом историјском догађају штетан мотив. Појава његова у епским песмама о историјским догађајима била је од штете по историјску тачност како у српским народним епским песмама тако и у песмама других народа. Утицајем његовим епска песма брже је губила локално обележје и одлике доба, из кога је опевани догађај; у њој, као таквој, настало је брже мењање догађаја и личности. Догађаји пак изгубивши историјску тачност дотеривани су; личности су мењане и замењиване другима, једне су довођене у везу с другима и с каквима их не би везивала песма као локална; личностима је приписивана радња неприлична: оне су из ранијих времена спуштане у доба вршених измена и у средину која је то вршила. Услед тога већи број личности, непознат новој етничкој средини или и старој, само која је напустила раније станиште и терен постанка епске песме, губио се, а мањи део уопштаван је. Од тог заосталог дела историјских личности у епској песми један врло мали део сачувао је унеколико тај карактер, што се није дао изменити, док су од осталих створени типови, за које су везиване радње, које им одговарају као типовима. Отуда, ако је у неким песмама, које су постојале у једној етничкој средини, али без довољно погодаба да се потпуно одрже, било догађаја који су одговарали раду тих типова, чим су праве историјске личности прешле у заборав, није било ништа ни простије ни природније него да се уопштени и класификовани догађаји пренесу на личности, које су постале типски представници таквог рада.“ 4) Данас познате народне епске песме о Марку Краљевићу јесу врло погодан материјал за проучавање измена првобитне епске песме, песме која је за основ имала историјски догађај или причање које се на томе оснива, али која је, једном пренесена изван свог првобитног терена, уопштена и у току времена изгубивши свој први основ била контаминована с другима, када је на место елемената о ранијим догађајима добила нове, заменила раније догађаје каснијима и нове, према новом основу у себи, све више мењала и дотеривала, и у толико јаче, у колико су мање погодне биле погодбе, да се очувају ти историјски елементи. Јер несумњиво је да су првобитне епске песме о Марку Краљевићу имале мање или више историјску подлогу, да су у њима првобитно опевани догађаји с терена његова историјског рада и да је у њима личност Марка Краљевића више одговарала личности историјског краља Марка, Вукашинова сина. Исто тако несумњиво је да су ове исте данас познате епске песме с историјским елементима о Марку Краљевићу у XV и XVI столећу изгледале друкчије, да су имале друкчијих өлемената ; али како су те песме временом престале бити локалне 4) Op. cit., стр. 48, 49. — јер већ у XVI столећу видимо их уопштене, с мотивом за основ, с типом на терену удаљеном од терена историјског рада краља Марка уместо историјске личности oHe се мењају, дотерују и у различним етничким срединама историјски елементи о ранијим догађајима све више се замењују новима, с којима и целокупна песма добија нов вид. И није потребно нарочитих студија па да се уочи како данас познате епске песме о Марку Краљевићу нису исте какве су могле изгледати првобитно. Те песме, упоређене с оним локалним о каснијим историјским догађајима, изгледају сасвим друкчије. Оне не певају о Марку Краљевићу „као о краљу Марку, о српском владаоцу крајем четрнаестог столећа, који је имао своју државу, у њој је како тако владао и сачувао је за живота, нити певају о његову двору, о животу на њему, о догађајима у држави Марковој. У њима је заборављен Марко као владалац, па се пева о једном типу јунака, који проводи дане у тамници код непријатеља или ce скита с једног краја српских земаља на други, према просторности српског живља у шеснаестом и седамнаестом столећу; то је јунак који дели и тражи мегдане, који се свети за неправду нанесену његову народу, али и човек који сиротује па отима, који је сведен с владалачног престола у средину народа који га опева, који не живи у граду нити у замку четрнаестог столећа него на кули шеснаестог и седамнаестога, и ради у кругу идеја и жеља српског народа тог времена и долази у везу с личностима не само четрнаестог него и петнаестог, и шеснаестог, и седамнаестог па чак и осамнаестог столећа! « 5) 5) Ibid. стр. 49. Има, дакле, и сувише велике разлике између Марка Краљевића у народним песмама и краља Марка, Вукашинова сина. Према томе шта народне песме веле о Марку Краљевићу, како представљају његов рад, како се овај изводи и каква му се сврха поставља, овај није личност с краја четрнаестога столећа, а још најмање владалац. О Марку Краљевићу, као владаоцу, у народним песмама нема ни помена; он је издвојен из круга владалаца, о којима пева народна песма, и изједначен је с личностима старијих времена тако званог „турског доба“ као и с некима каснијима. Узрок том појаву ми смо у горе споменутој расправи о српским народним епским песмама обележили фактом: „што првобитне песме о Марку нису остале на терену историјских догађаја и свог постанка; што су уопштене, па су зато уместо свог ранијег основа, уместо историјског догађаја, добиле мотив; што је утицајем овог каснијег елемента у епској песми о историјском догађају уопштена и личност, јер је од историјске личности створен тип, који се на новом терену и у различним етничким срединама, под погодбама друкчијим од првобитних, различно схватао према схватању сваке посебне етничке средине, које су га спуштале из четрнаестог столећа у касније и доводиле у везу с много каснијим личностима, и то у толико лакше, у колико је у свакој тој средини било мање знања о историјској старини како типа, као носиоца песме, тако и споредних личности, с којима је довођен у везу. „Народне песме с мотивима о Марку Краљевићу јављају се врло рано. Једна таква јесте међу оним најраније забележеним народним песмама, једна од оних двеју бугаршница у Хекторовићеву спеву,Рибање. У њој историјски елеменат чине само историјска имена, а основ, на коме је разрађена песма, јесте мотив, каквог има још у неким нашим народним епским песмама, као и у туђинским. То значи да још тада, у првој половини шеснаестог века, имамо уопштавање и личности Маркове и догађаја у вези с њом, што потпуно одговара принципу о животу и развоју епске песме изван терена рада историјске личности и изван етничке средине у којој је постала. У даљем реду то значи да је у епским народним песмама о Марку Краљевићу, раширеним по крајевима ван терена његова рада, још тада историјски догађај престао бити подлога и да се на место њега јавља мотив, који чини да се историјска личност обрађује као тип, с којим је лако довести у везу касније догађаје и приписати му рад других лица историјских, нарочито оних с истим именом, као што тога имамо у данас познатим народним песмама. Кад пак на једној страни имамо факат да су епске песме о Марку Краљевићу још у првој половини шеснаестог столећа биле с мотивом и уопштене, а на другој да су такве све песме о њему забележене у деветнаестом столећу, да је у свима овима мотив подлога њиховој обради, а личност тип, И да су такве песме не само код Бугара и Хрвата, него и по српским крајевима, па и на терену његова историјског рада, у Маћедонији, самом излази: да су се оне као такве, као песме с мотивом за основ и типом уместо историјске личности, разнеле на разне стране и да су у том виду постале заједничка својина и српске етничке средине и других њој сродних; и друго, да су те песме, изгубивши првобитну подлогу и добивши |