обичан капитал, оно што остаје на расположењу, при ма каквој продукцији друштвеној, што се може у новој спрези са радом и капиталом употребити на стварање вредности. У топлоти постоји између рада т и топлоте Q ске једначине, јер остале количине dt и д؛ остају исте пошто значе рад, који је истоветни по квалитету у економији као и у физици. В ваља сменита са г, због једначине pv=v. v.0. На ближим одредбама коефицијента економског Jek и његове зависности од механичког коефицијента (еквивалента) зауставићемо се мало доцније. Из І помињем само да за јединицу капитала треба 423 J A јединица рада, односно 1 - а килограмометара. Ако је a = '/, онда треба 2. 423.; за a = = 1, треба 3/,. 423 итд. Што је алиментирање јаче то се више килограмометра троши на једну јединицу капитала. ШЕСТА ГЛАВА Основни економски закон и Економски еквиваленат из динамике економске. 1) Неконсервативни системи. - 2) Једначина енергије и прва једначина 3) Друга основна једначина динамо-економска. 4) Механички и економски еквиваленат. 5) Одредба специфичног капитала на сталној запремини и понуди. економског коефицијента из константе алиментационе. - 6) Одредба I § 54. Ако на извесне промене, било механичке или економске, дејствују само узроци унутрашње природе системи су консервативни. Како пак у економским појавама на један систем, једну средину дејствују и спољњи и унутарњи узроци, то су сви системи, већим делом, неконсервативни, и ако промене у стању изразимо са ф(рв) онда је општа једначина за одржање енергије: dy = dA, + dA; = d (A, + A;) a 1. Овде спољњи узроци могу бити физичке или чисто економске природе. a А, и А, су радови од спољњих и унутарњих сила. тања материјалне тачке или тежишта система; ако су промене топлотне онда у значи топлоту, ако су економске промене у је у опште функција тражње, понуде и вредности. Ако функцију А, + А, обележимо са у a Равнотеже су у економским појавама динамичке природе и налазе се слично равнотежама у механичким системима. Ако су у почетку промене биле нуле, онда су за време трајања промена увек испуњени услови: Из 2 dy>0 dA+ dA, >0 . . . 3. Ако унутарње силе произилазе из функције Ф једначина 3 гласи: Да је овај последњи услов испуњен, како се А, сваки час мења, мора да увек постоји, због dA, -, позитивно: Ψ Ако се ово смени у једначини 1 имаћемо: = d (y+P) dA, ... 3. ф је кинетичка, Ф је потенцијална енергија, &+ Ф=Е је целокупна енергија система економског. Из 3 је јасно да енергија зависи од спољњих сила, узрока и једначина се енергије може написати: . Код консервативних система нема спољних узрока и Е, -Е, = 0, значи сума из потенцијалне и кинетичке енергије услед унутарњих сила је увек стална; код неконсервативних вреди једначина 4 и енергија се мења са променама спољних узрока. § 55. Код дејства спољњих узрока, ако имамо посла са променама, које по свршетку процеса долазе у стање првобитно, ако је случај тако званих кружних процеса, онда је у таквим системима због А = 0. Е, = Е, енергија стална, кинетичка може само расти на рачун потенцијалне и обратно. Овакве су промене код свих реверзибилних процеса и промена, биле оне физичке или економске. a21 Ако промене у једначини 1 окарактерисане функцијом у назовемо живом силом система, ако је случај са ФИЗИЧКИМ променама, или то назовемо ЖИВОМ силом економске средине, (система) услед промена у њој, онда се према једначини 1 може и жива сила у разложити на два дела, на део који долази од унутарњих и део од спољњих узрока. Ако се ово учини са Ф, онда ћемо за све промене имати увек једначину: I. dE = d[y, + ф;) + d(Ф, + Ф,) = dA = d(A, + A, А је тоталан рад. a Ф + Ф2 = Е, се да директно опажати и у вези је са мерљивим, видљивим променама. Ф; + Ф; = E; долази од невидљивих, немерљивих промена и та се енергија често пренебрегава и служимо се јед начином: dEdEdA У место једначине I. II § 55 а. Ако се унутарњим радом створи топлота, или у опште појаве топлотних промена и dA; Jdw, где је J механички еквиваленат а w топлота, онда се једначина I прошлог одељка може написати ако се смени А са А: = a Енергија се једног система огледа у слободном раду А, који тај систем може дати и промени топлотног стања. Ако је w и А изражено истим јединицама и стави ce Jw Q, једначина II добија облик: dE = dA + dn... IIa. Ако у овој једначини сменимо топлоту са капиталом, израженим истим јединицама, којим и рад, и енергија, онда на основу аналогије између топлотних појава и економских, које топлота и капитал изазивају, постоји једначина за економију dk због = dn. A Једначини II и III, које се добијају из општег израза за косервацију енергије, исто исто обележавају за топлотне и економске појаве. II се зове први термодинамички закон а III ћемо звати првим економо-динамичким законом или првим економским законом. Први економски закон из III гласи, да у сваком моменту, при ма каквим променама економским, рад који средина даје, више капитал, који се из средине узима за стварање вредности, једнак је |