питал узима да постаје из рада, односно топлоте у физичким процесима. На крај крајева, употребом капитала у ма каквом виду, рад се ствара топлотним процесима и обратно. § 66. Ако пођемо од изнетих једначина економских између рада ти капитала k, где је J = 1 A 425 килограмометара (А је овде механички еквиваленат) имаћемо, поред једначине : Да се разним капиталима и добију радови исти т и т. услов је из 3 Ова последња једначина вреди за ма какву било tek.ek врсту радова. Код нас т, и т значе rek 1-а До једначине III можемо доћи за ма какву врсту радова, било физичких било економских. Однос је III врло важан за процесе економске и он исказан речима гласи: при сваком процесу економском производ из капитала и рада је константна количина. Рашћење капитала бива на рачун рада и обратно. Из овога се односа да извести надница. закон ОСНОВИ ТЕОРИЈЕ ЕКОНОМСКИХ ВРЕДНости 9 СЕДМА ГЛАВА Постанак капитала из рада 1) Капитал, рад и вредност. 2) Једначина енергије примењена на постанак вредности из капитала и рада. 3. Одредба вишка вред ности (Mehrwert, plus-value). 4) Општи економски проблеми и одредба енергије економске. Ι § 66 а. Стварно се до апсолутних вредности долази употребом рада и капитала, имајући у виду природу, која као механизам врши претварање ових количина једне у друге. Овде се апстрахује од материје, која се прерађује радом и капиталом, јер она на природу економских процеса у стварању вредности нема оне важности, које рад и капитал, и она се као непроменљива, неуништљива количина, провлачи кроз све једначине о вредности, раду и капиталу, као извесна константа. Она се у диференцијалним једначинама не јавља и при интегрисању њено је место у интеграционим константама. Где се материја, а где механизам природе у једначинама јавља, указаћемо кад будемо основне једначине поставили. Овде ћемо радити са Диференцијалним елементима рада, капитала, енергије и вредности. Ако је Q, количина предмета која се прерађује а вредност његове јединице v199 а Q и v количина и вредност тог предмета после 10 0 прераде, v1, и г су апсолутне вредности јединица количине Q и Q. Ми ћемо радити са јединицама вредности с тога ћемо количине Q и Q изостављати. Ако су К и К капитали потребни за објекте Q и Q1, ми ћемо узети капитале k и k, потребне за јединице предмета, односно за вредности г и v Слично вреди и за рад и енергију. Количине Q, Q, К К。, TT, (рад), ЕЕ, смењују се специфичним вредностима. § 67. Ми смо већ показали и пошли раније од основне једначине: која казује, да рад и даје капитал и алиментира средину, односно капитал, добивен из рада, троши се на слободан рад dr, анулиран привидно алиментирањем, ydı. у је коефицијенат алиментирања, и у<1. M По једначини 1 ако поделимо радове добивене капиталом на рад људски T и махински тм у преради каквог предмета, онда ћемо имати однос између т и капитала k: = dt (1―y) 2. dk = drs (1-a) + dex (1-ві а и 6 су коефицијенти, који иду на алиментирање јединице људског и махинског рада. а и 3 су готово увек мањи од јединице. У а се огледа природа људске потрошње, која се мења с временом и средином; у 3 се огледа рандман махине, капацитет људског ума у администрацаји рада, што се такође мења са временом и средином. Основна је једначина рада у физици: ако су енергија Е, топлота k и рад т изражени истим јединицама Физичким. Ако узмемо да на стварање вредности по једd иде рад из једначине 2 добивен начини pdv Последња једначина написана у облику : d E- 5. казује: да је слободног капитала више, што је слободног рада мање код исте енергије Е, јер се рад троши на капитал и капитал на рад, што и једначина 4 казује. Енергија је једнака разлици капитала k и вредности pv. Ако је слободних вредности ро више, енергије Е за сталан капитал к мора бити мање. II § 68. При стварању нових вредности један део капитала иде на јачање економске средине, енер |