Ако систем није изолован, већ на њ дејствују спољње силе, којих је рад dr онда једначина енергије добија изглед: dr = du+ dw = dE+ dw Ако се узме какав систем економски, који продукује вредности и троши их, који се тако трансФормише да не може нити добити рад с поља нити га издати, нити добити нити издати капитал или вредности; ако промене долазе од узајамног међусобног, интерног мењања капитала, рада и вредности и да систем после свих промена дође у првобитно стање, са променом само тражње његове, онда се каже да је процес тако звани кружни. У овом се случају варијација енергија своди на промену. U=E, и та је енергија једнака са радом т, произведеним спољним узроцима. Du = t Ми смо у прошлом одељку узимали да је U = nf (0), или Е=у,0. Dunf1 (0) do ndo је потребан капитал за промену стања, ако га обележимо са К,, онда је: 1 Ако узмемо да је K, једнако са једном калоријом, онда је из т = f (0), f' (0) количина рада за капитал од једне калорије, што се зове економско-меха нички еквиваленат Jek. и ми смо узели да је § 72 а. Аналого топлотним појавама, можемо узети да постоји утврђена истина опажањем: ако какав систем економски, после извесних трансформација, дође у првобитно стање, рад који је дат том систему спољним силама, једнак је капиталу слободном у истом систему, помноженом економским (еквивалентом) коефицијентом. Овде нам ово узгред може послужити за налажење економског еквивалента Jm. Наша једначина енергије постаје сад: кад систем добије споља поред рада т и капитал k. Ако не водимо рачуна о кинетичкој енергији система w, или узмемо да се оне не мењају у обичним процесима економским, а да су променљиве за веће периоде времена, у вековима, онда је једначина енергије: Ако овде спољни рад ставимо да је pdv и dk сменимо из једначине: је десна страна једначине 1 потпун диференцијал. Тај услов даје једначину: § 72b. Одредба Е. Најтеже и најважније питање је за решење економског проблема одредба Е. Ми смо се служили специјалним случајем за E=C,0, где енергија система зависи од тражње аналого Џуловом закону за појаве термичке код гасова. Тај је закон по све приближан и за топлотне појаве а исто вреди и за економске. За енергију Е можемо узети такође приближну једначину Џул-Томсонову: ko је константа зависна од природе објекта, чија се вредност и тражи. С погледом на значај једначине : E = u = v+w, 7 за економску енергију ваља знати одредити моћ продуктивну извесне средине и њену моћ потрошње, или укупну вредност v1 + w,. Енергија какве економске средине, која даје рад, или капитал, или вредности или пропзведене вредности консумује, зависи од количине 6, p и v, којима обележавамо тражњу, понуду и вредности. Ми смо узели једначину E=Cv,0. У_Cv, се налази коефицијенат A = (1— ), који садржи продукцију и консум средине, и v, и према томе Е или 0, v, и а. Овде указујем само на оно, што треба знати за потпуно решавање проблема економским, енергију средине Е, и даље на овом нећу инсистирати, поглавито с тога, што би свако даље израчунавање ваљало да базира на извесним емпиричким законима, који нам недостају, а служити се и даље позајмљеним аналогијама из топлоте, може нас одвести до нетачних закључака, јер су аналогије опасне, ако се терају у крајње консеквенце. Од изнетог је јасно да су аналогије економскотермичке дозвољене до извесних граница, и да је јасно обележена граница вероватноће истина, које смо извели из готово очевидних истина, обухваћених основним релацијама економским, садржаним у једначини енергије и односу pv — г ОСМА ГЛАВА Кружни процеси и ентропија - 3) Рад - 4) Про 1) Суштина другог динамо-економског закона и његова општост за све процесе и промене. 2) Кружни процеси у економији. се претвара у капитал, обратно је претварање делимично. мене по кружним процесима. . 5) Ентропија, закон односа рада према капиталу у постанку вредности. I § 72 b. До другог термодинамичког закона може се доћи независно од тога каква је функција, којом се извесно топлотно или економско стање одређује. Клаузијус га је извео из једне емпиричке истине: да топлота може кружити без потрошка рада само из топлог у хладније средине, са више у нижу температуру. Овај се емпирички став може, као што је то Карно урадио, сменити ставом о немогућности претварања топлоте у рад, служећи се само једним топлотним резервоаром. Ово се све налази такође обухваћено истином о немогућности стварања перпертум мобила. Ако пођемо од односа, који везују извесне карактерне количине у променама, за одређена стања између диференцијалних делова тих количина, онда су једначине за промене две количине, ма какве, дате извесном једначинОМ |