ПРВА ГЛАВА

о апсолутним и релативним вредностима

1) Чиниоци вредности. 2) Принцип енергије у консервативним

системима и примена овога принципа на постанак вредности. 3) Економске вредности, њихова мерења и цене.

-

I

§ 1. У економији људској не ствара се материја, нити каква нова сила; већ се вредности дају предметима и материји мењањем облика, што продукују социјалне средине. Те вредности постају радом људи, друштава, народа, физичким силама капиталом и другим изворима природним из којих се рад добити може

Материја, коју индустрија прерађује, као и сировине добивене или људским напорима, или из Физичке околине, носе у себи извесне вредности. Материјал за алиментирање механизама вештачких (махина) или природних, као што су социјалне средине, добивен је утрошком рада, он у себи носи извесан број јединица рада, и кад се у механизме природне или вештачке унесе, даје рад, или рад инкорпориран у вредности добивених објеката. Сви објекти створени у економији троше се неједнаком брзином механизмом социјалне и физичке средине, која преко механизама и организама враћа рад у виду нових вредности и тако циркулише физички

рад у крајњој инстанци, кроз апсолутне вредности објеката, које човек или друштво стварају.

У природи има предмета неједнаких вредности. На њихову апсолутну вредност утичу бројеви акумулисаних јединица рада у њима, утиче могућност да се употребом њиховом рад добије. Ако примера ради узмемо гориво, кад су сви узроци други, који утицаја имају само на економску вредност, исти, онда је вредност разног горива већа у колико је број калорија већи, који јединице разног горива дати могу. Код водених падова је исти случај. Количине воде и висине падова су мерила вредности итд. Разни објекти имају разне апсолутне вредности. Ако са објеката, који су постали утрошком радова и капитала у прошлости, пређемо на механизме природне и вештачке, и од природних узмемо човека, друштво, од вештачких махине, онда се и овде вредност одређује по утрошку енергије природне или људске да се организми или механизми створе. Вредности могу бити неједнаке појединих људи. Квалитети радова могу бити разни. Један се човек од другог може разликовати, као што се разни квалитети горива по калоријама разликују. Кад се појединачни типови изгубе у огромном броју људи, чија снага радом свакога дана даје нове вредности, онда се средња вредност људскога рада може за извесан моменат и стадијум културе приближио да нотира извесном сталном јединицом.

Вредности се добијају на многобројне начине. Ако све творевине економске поделимо на: сировине, полупрерађевине и фабрикате, онда у оба случаја имамо посла са евентуалним људским радом спрегнутим са радом природе, уз додатак рада, што

га људство из културног капитала прошлости, ативизмом и наслеђем уноси у стварање вредности. После овога стварања вредности имамо померање створене вредности у промету, где се опет људски и физички рад троше. Трећи и последњи процес је консум створених вредности. У последњем процесу се опет врши оно, што у прва два, алиментирају се организми социјални и механизми вештачко-природни, да готови буду у новој спрези за стварање нових вредности. Једначина енергије консервативних система за све случајеве вреди. Ми ћемо применити механичке једначине на теорију вредности услед померања на подизање вредности објеката у саобраћају. Аналогије за остале процесе, који дају вредности, су очевидне

Са апсолутне вредности прећићемо на економске, а за тим на цене. Додирнућемо само опште једначине, које дају односе између апсолутних и економских вредности и указати на значај цена у економији и њихове аналогије у физичким појавама.

II

2. Консервативни системи. Ако посматрамо какав систем, за који не водимо рачуна о утицају спољних сила, узрока промена на њему; и ако силе - односно узроци промена у систему засамо од положаја, што би се математички казало да X, Y, Z, зависе од x, y, z, .... x, y, z,, где су X Y Z компоненте сила, а xyz координате тачака, па уз све постоји каква функција U, (x, y, z,. . . x, y, z), чији су први изводи једнаки силама X, Y, Z;

n

1

n

онда се такви системи зову консервативним. Такви су сви системи физички, ако су акције међу тачкама из којих се систем састоји функције од

стојања. Системи економски, ако ce за MOMенат сматрају изоловани од физичких, такође су консер

За велики део економских појава, где се апсолутна вредност предмета постиже померањем истих са једног нивоа у други, где вредност трпи промене услед саобраћаја, прелаза са једне на другу пијацу и др., може се узети да ове промене потпадају под групу појава система консервативних. Највећи је број случајева савлађивање отпора гравитације, што даје вредност предметима, а како је гравитација функција одстојања, то су ови системи ФИЗИЧКИ Консервативни, и утицај је њихов на постанак апсолутних вредности очевидан.

Све промене у економији могу се с разлогом узети да долазе од чисто унутарњих узрока, савлађивања унутарњих отпора од физичких сила, Да су појаве у системима где је дејство спољних узрока по све одстрањено.

§ 3. Рад. За консервативне системе постоји едначина рада:

dT; 2 = (x,dx + Y,dy + Z,dz)

= dU

Кад се пређе са конфигурације (нивоа) С, на конфигурацију С, тотални рад унутарњих сила не зависи од пређеног пута са једне у другу конфигурацију, и рад је унутарњих сила, да се са једног нивоа дође у други

Рад зависи од почетног и крајњег нивоа односно конфигурација. Ако се пође из конфигура