r2 2(n-1) = v, K, 10 (n-1) 2+1) = . (n-1) (S + 1) = 2 R. . . a R... II. n n 1 2 2 Ca R., смо означили овде релативно богаство које се добија ако се узме да тражња постаје удру живањем по две групе (m, + m), (m, + m) итд. Ако се тражња јавља услед удруживања по + итд., значи ако се узму m2 m, 3 само комбинације трећега реда, онда се на сличан начин одређује релативна вредност и богаство и налази се израз: Ако се узму комбинације 8-те класе s < n - 1 § 18. При јављању група на показани начин, налазимо са свим друге односе између релативног и апсолутног богаства, али се увек показује иста тенденција, да релативно богаство расте над апсолутним, што је могући већи број удруживања за појачање тражње. Ако узмемо средњу аритметијску вредност између нађених вредности R, и R., онда би нашли приближно тачан однос, ако тражња јавља услед показаних комбинација. Следеће нам једначине показују односе између релативних и апсолутних богаства: § 18. За односе R, и R, нашли смо три разна израза: a Последња је средња вредност из израза облика: 3. n у једначини 1 значи број предмета, пу 2 и 3 значи не број предмета већ број узетих комбинација из и датих предмета. По ма коме од горњих образаца R, је већа увек од 5 почев од n=3 па R ab на више. Рашћење је по 1 највеће а најслабије по 2. Образац, који би био приближан истини, добио би се из ма кога од горњих, ако би се само q-ти део комбинација узео од свих могућих и образац би за однос релативног богаства према апсолутним био: Последња два обрасца значе онда да смо од комбинација п-те класе узели само број g. q је увек мање од 2"-2. У првом обрасцу q значи један део q-ти од свих могућих класа комбинационих за највећи број удруживања. За извесне вредности q R, може бити мањи од R "ab" Ако п и q теже бесконачном 4 и 5 казују да 1 R, тежи ка R., а 6 казује да R, тежи ка Rab По 1 2 и 3 за n = ∞. R, би увек тежило бес ка R а 3 да R, тежи ка 2 R ab ab Изнети обрасци под 1, 2, 3 за односе R. према R, казују могуће горње границе до којих долази R, при разним хипотетичким удруживањима група за тражњу, куповину објеката. Ако се на показани начин за конкретне случајеве одреди однос између R1 и R, Велике разлике између оба богаства не могу бити за налажење релација између R1 и R,, могу бити и делимичка удруживања по обрасцима 4, 5 и 6 из разних група разних комбинација, ако са за q узму одговарајуће вредности. a a У овом одељку, не водећи рачуна о постанку апсолутних и релативних вредности израда и каптала, узимајући их као готове на пијаци, ми смо покушали извести извесне релације међу њима у са свим произвољним комбинацијама за тражњу. По свој вероватноћи нађене тражње служе као граничне вредности правој тражњи и она се мора између нађених вредности да креће. Резултат је из изнетог : Да релативне вредности могу расти и опадати према апсолутним, а релативно богаство или је једнако са апсолутним или веће од њега и расте са брзинама, које зависе од начина удруживања група у тражњи. ТРЕЋА ГЛАВА Закон понуде и тражње 1) Мерење апсолутних и релативних вредности, цене. конкуренције и закон фаза (ритма). 2) Закон 1 ... Ι § 19. Ако имамо п објеката А, А, .. А, неједнаких количина К, К, К,.. К, и јединице тих предмета вреде “10 U20 . . . V30 јединица рада, потребног да се добије јединица тих предмета, онда се апсолутне вредности могу дати у јединицама рада: килограмометрима или калоријама или ма каквим другим Физичким јединицама. Ако пак у место јединице рада узмемо апсолутну вредност јединице количине ма каквог објекта А, А, . . А,, и према њој одредимо друге, онда се и на тај начин може доћи до апсолутних вредности. Тако ако у нађеним једначинама I прошле главе 2 Узмемо да је v1. = 1; онда бројеви s,, S, . . 10 S n-1 обележавају апсолутне вредности у јединицама вредности v1, којом се мерио објекат А. |