закона, који смо нашли о односу апсолутног према релативном богаству.

Ми се често сретамо са ценама продуката а не са вредностима нити са понудом и тражњом. Из наших једначина знамо како се из цене налази вредност, а из односа вредности релативне према апсолутној налазимо онда однос тражње према понуди.

§ 24. Тако је на пр. из једначине:

Нека је Vion

10n

јединица новца 1 динар, и нека

се та јединица добије утрошком 100 калорија.

V10 100 калорија = 1 динар.

10

У датом моменту нека је a = 1.3, према дотичној тражни и понуди злата.

чија је вредност v. 1000 калорија, онда је

пли ако је 0 = 10 p онда је v1 = 130 калорија = 1.3

Овде смо узимали чешће у место С 10n И С 10.

ЧЕТВРТА ГЛАВА

Основне аналогије између економских и топлотних процеса

1) Проблеми економски. Статистика и математика у решавању ових проблема. — 2) Аналогија између процеса економских и термичких.

3) Економска температура

— 4) Закон вредности за мале промене понуде и тражње.

I

§ 25. Цела се економија може поделити на три дела: производњу богаства, промет и потрошњу добара. Подела богаства и рашћење популације два су најважнија питања економска, која за решавање траже, поред познавања закона економских из производње, промета и потрошње, још и облик социјалне средине у којој се процеси поделе добара и рашћење популације збивају.

Теорија је вредности најважнији део економије. Из закона по којима се вредности владају у стану смо лако приступити решавању ма кога питања економског и сагледати у суштину свих процеса економских. Из онога што смо у прошлом одељку казали о вредностима јасно је да се не може доћи до једног позитивног утврђеног односа, који би за све прилике и у свакој прилици и средини економској, за сва времена вредио. Могуће промене вредности, под нарочитим променама за

кона понуде и тражње, јасно показују, да законитост у економији личи на релације, који утврђују могућност, вероватноћу да се извесне појаве догоде, кад су извесни услови испуњени. Ми смо утврдили границе између којих се крећу економске вредности и из свега излази да је оно, што се законом у економији зове, статистичка законитост, величина вероватноће само.

§ 26. Статистика у теорији вредности може ма коју од горњих количина, које улазе у одредбе вредности, да мери. Из великог броја података одређених статистичким опажањем, можемо рачунским путем, теоријом најмањих квадрата, аритметичком ИЛИ геометријском средином, наћи вредност свакој опажаној количини. Из довољног броја познатих количина друге се могу рачунским путем из горњих једначина наћи, а верификација истих количина, одређених рачуном путем статистике, може нам казати, да ли су или не, нађени односи из теорије . вредности, добри.

§ 27. Математички метод, којим се служимо, даје превагу над обичним закључцима, до којих се долази спекулацијом, што осигурава, на основу операција својих, да се, ако су поставке добре, дође до закључка тачних, што код обичног логичког суђења није увек случај, јер се тамо расуђивања крећу између граница вероватноће закључака, одстрањујући увек све детаље, од којих прецизност разматрања појава зависи. Математички је метод у економији већ примењен и омогућен је зато, што се количине економске мерити могу. Како је пак експериментисање, ако не оно право у физичких наука, оно бар посматрање на основу кретања промена количина статистиком, то је увек критеријум најси

гурнији на расположењу, да се математичке дедукције контролишу. Само применом математике, а нарочито диференцијалног рачуна, бићемо у стању да пратимо процесе и промене економских количина од којих вредности зависе и да тражимо ону општу примену основних механичких закона: O одржању енергије и ентропије.

Посматрање вредности, или ма који други проблем за нас има интереса да покаже суштину процеса којим постаје вредност, радом и капиталом. Оно што смо раније нашли о вредности више је морфолошке природе, али тражење везе између правих узрока постанку вредности и количина од којих вредност зависи биће задатак даљег извођења.

§ 28. За вредност v су количине од којих она зависи и,, 6 и р, апсолутна вредност, тражња и понуда. Једно стање вредности окарактерисано је извесним одређеним вредностима тих КОЛИЧИна. Околина у којој се дешавају промене 0, риv, зове се средина и то економска и стање је те средине условљено променама у раду, капиталу, енергији, људству и другоме, што утиче на 0, рич, па и на стање вредности.

a

Да би постепено могли прећи на тражење примене у процесима економским прећићемо на аналогије између вредности и промене запремине тела

ФИЗИЧКИХ.

II

§ 29. Економске се појаве у многоме могу довести у аналогију са топлотним појавама. Овде ћу додирнути само постанак вредности и напомињем, да рад у економији остаје једнак раду у Физици;