Прилог српскохрватској стилистици из

језика Даничићева.

У нашем језику има мноштво именица апстрактног значена, и то примарних (на пр. власт, жеља, стид, страх и т. д.) и изведених (на пр. висина, лепота, мртвило, слабост, јунаштво, сиромаштво, мржња, служба и т. д.) Народ их је начинио онолико, колико му је за његове потребе нужно, па их и употребљава, кадгод му која затреба. Али други културни европски језици имају апстрактних именица много више и много их обилније употребљавају; то особито вреди за немачки језик, и то потпуно одговара начину и склопу немачкога мишљења, које је сасвим утонуло у апстракцијама, тако да осечни немачки списатељ, био он новинар или приповедач или историк или природословац, тешко може 3-4 ретка написати, да не употреби бар једну апстрактну именицу. А наши списатељи, и српски и хрватски, како у сто других ствари нагрђују наш језик поводећи се за Немцима, тако га кваре и у овоме, т. ј. одвише употребљавају апстрактне именице, особито изведене, много више, неголи прија духу језика

нашега.

Нека ме нитко криво не схвати: ја из добра језика не избацујем с реда све именице апстрактнога значења, а пого тову не избацујем примарне, него осуђујем само прекомерну њихову порабу, особито порабу изведених, књижевничких апстрактних именица, као што су на пр. оправданост, површност, оштроумље, оздрављење, подигнуће. Ако наши филозофи такве речи обилно употребљавају, просто им било, то њихова струка са собом доноси, али сви писци нису филозофи, па би на пр. приповедачи, историци и т. д. могли апстрактне именице, особито изведене, књижевничке мање употребљавати те их замењивати онако, како то чини природни народни говор.

Ево три примера, који ће потпуно расветлити, што ја овде хоћу да кажем. Наши књижевници пишу на пр. лекари су

слабо имали наде у његово оздрављење,

тамошњи су родо

та

љуби покренули красну мисао о подигнућу споменика Гундулићу, увиђам оправданост ваших разлога. Све је то немачки мишљено и изречено, а нашим језиком боље се то каже: лекари су се слабо надали, да ће он оздравити, мошњи су родољуби замислили красну мисао, да се Гундулићу подигне споменик, увиђам, како су оправдани ваши разлози. Стилистичку погрешку наших писаца, о којој се овде говори, ја сам истакнуо већ одавно у мојој »Граматици и стилистици« на стр. 665.—666., где сам рекао: »тежак и тром стил излази из непотребна употребљавања апстрактних именица«, па то и данас кажем.

Даничић осећајући фино, што добар језик подноси, а што не подноси, није могао апстрактне именице употребљавати онако обилно, како то чине многи и премноги данашњи писци. Он се тим именицама уклањао, колико је год мислио, да им се може уклањати без штете за јасноћу мисли. Та особина његова стила најочевидније се показује у његове две књиге: Писма 0 служби Божјој у православној цркви, написао А. Н. Муравијев, с рускога превео Б. Даничић. III. издање. У Биограду 1867; Историја срп ског народа, написао А. Мајков, с рускога превео Даничић. II. издање. У Биограду 1876.

...

Пишући овај чланак имао сам без прекида пред собом руске оригинале једне и друге Даничићеве књиге, и то: Письма о богослуженіи восточной каѳолической церкви А. Н. Муравьева. С. Петербургъ 1894 (11. издање); Исторія сербскаго языка . въ связи съ исторією народа. Сочиненіе А. Майкова, Москва 1857. Што се у те две руске књиге налази Белико мноштво апстрактних именица, примарних и изведених, то није узето из народнога руског језика, него је то у стил не само Муравјева и Мајкова, већ и у стил других руских писаца продрло из књига немачких, а донекле и француских.

.

Ја сам из једне и из друге Даничићеве књиге узео по 20 примера мислећи, да је то сасвим довољно; могао сам лако навести око 100 примера из обе књиге, али то би куд и камо превише било. - Бројеви, који иза сваког српског и иза сваког руског примера стоје, значе стране цитираних књига.

Јужни говор у цитатима из Даничића остављен је без промене, како (мислим) и треба да буде.

Између цитата из Даничића и рускога цитата, који му одговара, метнуо сам у заграде онакав превод, какав би данас изишао из пера врло многих наших писаца, а како Даничић није хтео да преведе. Учинио сам то зато, да свима читатељима буде сасвим јасно, што ја хоћу да покажем, особито онаким читатељима, који нису доста вешти рускоме језику или му нису вешти ни мало.

Примери из »Писама«.

а) Опет те виђах, гдје брзо клону. 4 (опет виђах у теби клонулост пре времена): я замѣчалъ въ тебѣ усталость преждевременную. 3.

6) Иза тога се пјеваху псалми и читаху књиге пророчке. 8 (следило је певање псалама и читање књига пророчких): слѣдовало пѣніе псалмовъ, чтеніе книгъ пророческихъ. 7.

в) Мало починувши опет се скупљаху у зору да јавно исповједе гријехе своје... и да захвале Богу. 36 (иза кратког починка опет се скупљаху у циљу јавнога исповедања греха својих и захваљивања Богу): по краткомъ отдыхѣ вновь соединялись они для всенароднаго исповѣданія грѣховъ своихъ и для благодаренія Господу. 58.

г) Те се спомиње, како су жене мироноснице и ученици рано дошли на празан гроб и како су се препале саме божанствене силе. 49 (те се спомиње рани долазак жена мироносница и ученика на празан гроб и упропашћење самих небеских сила): воспоминается раннее пришествіе мироносницъ и учениковъ къ упраздненному гробу и самое изумленіе небеснихъ силъ. 68.

д) Јави да иде цар њихов. 65 (јави долазак цара њихова): извѣщаетъ о пришествіи царя ихъ. 99.

5) Дубоко је описано што је видио Јаков и како је страдао. 97 (дубоко је описано виђење Јакова и његово страдалачко живовање): глубоко изображено видѣніе Іакова и страдальческое его поприще. 160.

e) Кад је седми васељенски сабор... наново поставио да се поштују свете иконе. 105 (кад је седми васељенски сабор... наново поставио поштовање светих икона): когда седьмой вселенскій соборъ... возстановилъ почитаніе святыхъ иконъ. 166.

ж) Сваки би рад био исказати што осјећа. 164 (сваки би рад био исказати своја чувства): каждый хотѣлъ бы выразить свои чувства. 218.

3) Свака пјесма гласи, како је Христос надвладао смрт и пакао. 166 (свака песма јавља победу Христа над смрћу и паклом): каждая пѣснь гласитъ о побѣдѣ Христа надъ смертію и адомъ. 219.

и) У онај час, кад се спаситељ крстио. 177 (баш у час крштења спаситељева): въ самую минуту крещенія спасителева. 228.

j) Не може бити сумње, шта ове ријечи значе. 199 (не може бити сумње о правом њихову значењу): нельзя сомнѣваться въ пастоящемъ ихъ значеніи. 244.

к) Како је свак рад правдати оно што чини. 202 (по наравној наклоности свакога човека оправдавати своје чине): по свойственной каждому наклонности оправдывать свои поступки. 246.

л) Како бисмо се друкчије могли помирити и ујединити с Христом? 204 (којему другому средству могли бисмо прибећи у циљу помирења и уједињења с Христом?): къ какому другому средству могли бы мы прибѣгнуть для примиренія и общенія съ Христомъ? 247.

љ) У хришћанству није слободно имати више жена нити самовољно раскидати свезу, која је између мужа и жене. 217 (забрањено је у хришћанству многоженство и самовољно раскидање брачне свезе): запрещается въ христіанствѣ многоженство и своевольное расторженіе супружескаго союза. 256.

м) Свештеници... моле се Богу да му опрости гријехе. 226 (уз молитву свештеника за отпуштење његових греха): при молитвѣ священнослужителей объ отпущеніи его грѣховъ. 263.

н) А кад је свршио ову жртву, онај дан, кад је ускрсао, даровао је апостолима власт да опраштају гријехе. 235 (по извршењу ове жртве, на сам дан свога ускрснућа даровао је апостолима власт отпуштати грехе): по совершеніи сей жертвы, въ самый день своего воскресенія онъ даровалъ апостоламъ власть отпущать грѣхи. 269.

) Ријечи пророка, који јављају Израиљу, да ће се излити Дух свети на дјецу његову. 235 (речи пророка, који јављају

Израиљу изливење Духа светога на децу његову): слова пророковъ обѣщавшихъ Израилю изліяніе Духа святого на дѣтей его. 270.

0) Кад се папа одвоји од заједнице осталијех источнијех патријараха. 238 (по одвојењу папе од заједнице осталих источних патријараха): по отдѣленіи папы отъ общенія прочихъ восточныхъ патріарховъ. 272.

п) Не женити се, јести и пити што је могуће мање, клонити се земаљских сласти, тијем они не траже да докуче што више по духу. 253 (безбрачност, строга уздржљивост у храни, клоњење од земаљских сласти не служи им средством за достигнуће нечега вишега по духу): безбрачіе, строгое воздержаніе въ пищѣ, удаленіе отъ житейскихъ наслажденій, не служать для нихъ средствомъ къ достиженію чего либо высшаго по духу. 283.

p) Од како је Адам згријешио, па докле Бог Ријеч није постао тијело и докле нас св. Дух није извео на небеса. 288 (од почетка греховнога пада Адамова па до утеловљења Бога Речи и изведења нашега по Духу св. на небеса): отъ начала грѣхопаденія Адама и даже до воплощенія Бога Слова и возведенія насъ Духомъ Св. на небеса. 309.

Примери из >Историје«.

а) Мислим да су те земље биле свака за себе прије Немање. 1 (по нашему мнењу те су се земље пре Немање налазиле у стању раздробљености): по нашему мнѣнію эти области до Немани находились въ состояніи разъединенія. 205.

6) Љетописци казују, како је дјед Немањин бјежао у Захумље. 2 (летописци су сачували предају о бежању деда Немањина у Захумље): лѣтописцы сохранили преданіе о бѣгствѣ дѣда Немани въ Захумье. 206.

в) Пошљедње, што учини византијска власт у Србији, бијаше, што на пријесто великога жупанства сједе млађи син Тјехомилов Немања. 3 (последњи чин византијске власти састојао се у подигнућу на великожупанско престоље млађега сина Техомилова Немање): послѣднее дѣйствіе византійскаго преобладанія состояло въ возведеніи на великожупанскій престолъ младшаго сына Тѣхомилова Немани. 207.