и претњу ако не дође. Најзад замолих Г. Нелидова за савет: да ли да се већ креће питање о васпостављењу Пећске Патријаршије или да се причека ресултат његове акције ?

Александар Ивановић рече да пре свега ваља добити времена за рад. Како Патријаршија може за непослушност Никифора екскомуницирати, а епархија би се с њиме морала идентификовати, то би прва последица била екскомуницирање целе епархије, то би већ била схизма de facto. Да не би до тога дошло, треба да Никифор некога остави, који ће место њега председавати епархијском савету, а он да дође овамо. Али да се Никифоровим одласком не би Амвросије користио он ће (Нелидов) одмах порадити да Патријаршија одазове и Амвросија из Скопља. Међутим он мени предлаже упутити епархијску депутацију да поднесе Министру Правде и Вера један акт, у коме ће му саопштити за што их је народ послао, даље како су молили Патријаршију и шта им је ова одговорила и како за то моле Царску Владу да не изда берат Амвросију, кога народ никада неће примити за свога митрополита.

Обећах да ћу још данас дати потребна упутства депутацији а уједно упитах да ли би Њ. В. Превасходству угодно било примити ту депутацију, јер она има мандат да се и њему представи и каже народне жеље.

Г. Нелидов рече да ће врло радо примити депутацију у недељу после службе у цркви«

Посланик је поред овог рапорта и телеграфом известио свога шефа о овом разговору, а Скопљу је послао овакав телеграм :

Urgent. Овога тренутка телеграфисах министру да су учињени кораци да се Амвросије одазове из Скопља. Нека Никифор причека заповести министрове после ове моје депеше« 13-ог децембра 1896 добио је посланик овакав телеграм од свога шефа:

»Пошто је Патријарх непосредно од скопског валије тражио да Никифора не признаје, чему се валија неправилно одазвао, Никифор је у немогућности да народ остави, у немогућности да Патријаршију послуша. Пошто је тиме законита власт укочена, а Амвросија нико не признаје, и сва црквена и школска питања страдају од нерада, представите Нелидову како је тога ради Никифору немогућно послушати, и молите га да ради на Патријаршији да се његов положај поправи, или да му се отуд службени заступник у лицу Илариона Весића постави,

те да се кренути може. Депутација нека ради све што је саветовао Нелидов. За сад је још рано да се тражи васпостављање Пећске Патријаршије, али се може свуда наговештавати и усмено и

писмено«

Услед овог телеграма посланик је одмах отишао у руску амбасаду. Морао је причекати, што му је право било, јер код амбасадора беше члан синода, смирненски митрополит. Кад је овај отишао, Нелидов је причао посланику да је смирненски митрополит једини у Синоду који би био за Србе, но који му је причао како су Срби сами криви што њихова скопска ствар тако рђаво стоји, јер, таман се синодални колико толико поколебају у својој намери да одрже Амвросија стигне им какав одговор Никифоров »кога да одредим на моје место? « као да је то његово а не Патријаршијно право да одређује администратора епархији, или стигне некакво горопадно писмо Митрополита Србије, или некаква безобразна изјава некаквог митинга у Београду, и онда се опет све уквари.

Г. Нелидов вели наставља посланик у свом извешћу како му је одговорно да би Никифор одмах на позив Патријаршије дошао, али није смео да све послове епархије остави на Божју вересију, јер власт не признаје Амвросија, и према томе он је једини легални представник епархије. С тога би Патријаршија требала да одреди заступника Никифору, па да овај овамо дође, али, да би доказала да га не одазива из Скопља само за то да Амвросије може слободније интригирати противу целе епархије, Патријаршија би требала да једновремено са Никифором одазове и Амвросија из Скопља. На то је синодални смирненски одговорио да Патријаршија, која је изабрала Амвросија за скопског митрополита, не може код њега жива у Скопљу, и ако још није признат од власти, одређивати администратора његовој епархији. Са саветима г. Нелидова да Св. Синод треба ипак да нађе излаз из овог положаја, у који се својом кри вицом зарио, и то излаз који би задовољио и епархију и који би очувао достојанство Патријаршије као и са обећањима смирненског светог да ће се покушати све што се може завршио се јучерашњи разговор овог очевидно послатог члана Св. Синода са руским амбасадором.

Још ми је г. Нелидов у свом реферату о овом разговору додао да је његов сабеседник изнео мисао да се на место Амвросија постави бивши херцеговачки митрополит Игњатије, који вна српски, јер би он према томе одговарао једином услову,

који епархија према канонима има право тражити, и упитао ме је шта ја мислим о једној таквој солуцији? Одговорио сам да епархија неће примити за митрополита никаквога Грка, па ма како он добро говорио српски.

Затим сам г. Нелидову прочитао Вашу гореисписану депешу. Он се сложио са Вашим гледиштем и наредио је одмах те зовнуше г. Манзурова, коме је саопштио шта смо разговарали, и упитао га за његово мишљење.

Манзуров рече да је чуо како синодални имају последњих дана основаног узрока надати се, да ће ипак добити берат за Амвросија, и у том случају не може се ништа с њима учинити... Реците им упаде Нелидов у реч да им је та нада са свим неоснована, или бар врло невероватна, јер ћу ја учинити све што могу да они тај берат не добију.

Велика је штета - рече Манзуров

што Никифор није

дошао на први позив Патријаршије, јер је он ипак најбољи кандидат за Скопље.

Па ми смо се

рекох ја са Жадовским и с њиме договорили да Никифор не долази безусловно. Вас двојица сте ми казали да је врло добро што је изабрат епархијски савет, и што је Никифор изабрат за председника тога савета.

Да, то је тако било потврди Манзуров

али сада они

у Патријаршији тврде, да је сваки протосингел лични чиновник дотичног митрополита, кога он сам себи узима за протосингела, кога држи уза се докле хоће а отпушта кад хоће. Према томе кад један митрополит умре, и његов протосингел престаје функционисати као такав, он више није чиновник епархије.

На ово сам ја одговорио да одиста има и таквих протосингела, да је у таквом положају био наш Дионисије, и да му је за то митрополит могао чак забранити да служи у цркви и ако је био архимандрит. Али положај Никифоров сасвим је друкчији, јер Никифора није Методије узео за свог протосингела, него му је он послат из Патријаршије са нарочитом граматом, којом је

постављен.

- А! - учини Манзуров зачуђено, - то мења ствар.

Сада узе реч г. Нелидов и нареди г. Манзурову да иде одмах у Патријаршију и да у његово име каже Патријарху, како је од самог Победоносцева добио писмо, у коме му се наређује да дејствује да се задовоље Срби у скопском питању, јер ако то Патријаршија не учини, она ће изгубити у Русији све симпатије; с тога да би се добило времена ...

Ја се овде усудих упасти у реч г. Нелидову па рекох: Ако се не варам, В. В. превасходство, у писму беше још и једна мала претња...

Да, имате право - рече Александар Ивановић, и да би објаснио Манзурову откуда ја знам за ту претњу додаде: Ja сам јуче Владану Георгијевићу прочитао писмо, у коме Г. Победоносцев вели да ће се, ако Патријаршија не послуша савет Русије у овом питању, прекинути сваки даљи приход из Русије! Г. Манзуров слеже раменима и рече :

- Па шта Патријаршија толико прима из Русије ? Она кроз који дан добија из Грчке хиљаду лира2.

Било како му драго настави Г. Нелидов

они морају поправити погрешку, коју су у Скопљу учинили. Ако неће Никифора нека одреде другог Србина за администратора, али у исто време кад Никифор овамо пође треба да Патријаршија одазове и Амвросија из Скопља. То ћете им казати као мој захтев.

Они - рече Манзуров не могу то учинити ни кад би хтели. Они не могу сматрати Амвросија, кога су изабрали за скопског митрополита, као да не постоји, па да му одреде администратора. Има једна једина ствар, коју Синод може учинити а то је да због нереда у црквеним пословима, који се појавио у Скопљу, пошље тамо другог свог митрополита као егзарха, бајаги да он уведе Амвросија у дужност.

Већ зато би после ласно рекох ја само ако би тај Егзарх био рашко-призренски митрополит Дионисије, који им је и онако најближи.

Врло добро прихвати г. Нелидов. Ви ћете дакле у моје име тражити од Патријаршије да одреди митрополита Дионисија за свог егзарха у Скопљу. Сем тога потражите ираклијског светог и кажите му да сам врло непријатно изненађен његовим држањем у овом питању. Подсетите га на све што сам ја до сада за њега учинио, потсетите га на то колико је он пута изјавио да је наш човек« и кажите му да је сада моменат да покаже да је одиста руски човек, или је то била само шупља фраза!

Видећи да се Манзуров после ових инструкција свог амбасадора не диже да иде, и да очевидно жели да о њима и на само проговори, ја устадох да идем, и г. Нелидов испраћајући ме рече да ће Манзурову још показати писмо Победоносцева !

1 две хиљаде дуката.

Вративши се у посланство ја сам Вас известио о овој наредби коју је Нелидов предамном издао Г. Манзурову, па сам одмах за тим примио депутацију која се вратила из Фанара где је добила своја пуномоћија, па сам им одмах написао молбу коју имају да поднесу Министру Правде и Вера.

Та је молба ноћас преведена на турски језик, јутрос су је сви изасланици потписали и корпоративно однели у Адлију.

Тамо их нису пустили ни пред министра, ни пред директора вера, него су њихову молбу завели у протокол, дали им наплемепо нумеру и казали им да се после три дана јаве Зивер-беју директору вера.

Међутим био је код мене г. Бакић који ми је свој разговор са Патријархом испричао овако:

Г. Бакић је најпре благодарио на пажњи указаној Књазу на дан Св. Николе. У исти мах изјавио је да његов Господар јако сажаљева што је Србима учињена неправда у Скопљу. Књаз Црне Горе тврдо се нада да ће ésprit éclairé Њ. Светости увидети од колике је важности то питање и да ће поправити учињену погрешку.

Патријарх се слабо бранио.

Г. Бакић обраћа му пажњу да Патријаршија поступа противно својим интересима и великој мисији православља. Када су јој Србија и Црна Гора требале, приликом сукоба са Портом око њених привилегија Патријаршија је дала формална обећања за Призрен и Скопље, која обећања сада гази када јој Србија и Црна Гора више не требају. Али у томе се вара. Оне јој требају још. Србија и Црна Гора вољне су стати противу румунског покушаја схизме, као што су и до сад увек биле противу бугарске схизме, ако Патријаршија задовољи њихове праведне захтеве. Ако то не учини, онда ће овакве violences од њене стране и њих натерати да се од Патријаршије одвоје и да стану уз Бугаре, којима би то добро дошло да пред светом оправдају своју схизму. На жалост ово није први пут да Патријаршија ради противу православља : Саву Косановића, толико заслуженог за православље, годинама тако оданог Патријаршији жртвовала је Аустрији, и то за новац ! Нека се овога пута добро размисли. Огромну одговорност узима на себе, ако се буде и даље упорно држала. Предложио је Патријарху да Саву Косановића постави за администратора скопске епархије док се ствар не уреди.