То значи да Грчка полаже као conditio sine qua non: да се грчкој сфери остави не само Неврокоп, Струмица и Мелник, него и Битољ и Прилип и Крушево. Разуме се да ја после овакве дрске и категоричке изјаве г. Драгумиса нисам могао изаћи с другом варијантом нашег предлога, него сам, као да сам слутио да ћу после годину и по дана добити упутства »да ниједан посао не треба прекидати, да све што се стално ради, ради се добро« сетио се тога обећања које сам г. Мин. дао у мом рапорту од 11. јуна 1892. Пов. No 65 и које гласи »поглавито стараћу се да ни на каквом питању не прекидам, и да најбезобразнију њихову жељу примим ad referendum, jep је боље да овакви преговори остану несвршени, како би се доцније, под бољим условима, могли наставити« и тако сам се ограничио да изјавим г. Драгумису да ћу његов одговор саопштити мојој влади (в. м. рап. од 26. марта 1893. Пов. No 19). Ако, г. Мин., после свега изложеног, нађете да ипак има изгледа за успех у акцији, која би се имала предузети на Патријаршији у смислу Ваших инструкција од 29. авг. ов. год. ПП No 1475 ја ћу поступити по Вашим заповестима. Изв. и т. д.« На то одговори Министар Ин. Д. 4. октобра 1894. год. ПП. No 2045.: И на Порти и у Патријаршији дато је обећање Њ. В. Краљу, кад је у Цариграду био да ће бити постављена два наша епископа у Ст. Србији, а сада се на тим местима одустаје од тог обећања из разлога: што је та вест преко наше штампе на јавност пуштена. Ја се бојим да то није само изговор«. Још лепше је што министар даље вели »И г. Новаковић у Цариграду и Ви у Атинама стекли сте уверење да се ми морамо прво с Грчком споразумети те да Патријаршија нашу црквену и просветну агитацију у Турској потпомогне« докле се из Атинских извештаја види да је са свим противно истина, као и да су захтеви грчке владе односно разграничавања били сувише безобразни. >Истина је наставља пропагандско оделење да Грци у том питању задиру сувише далеко, али не треба изгубити из вида ни то, да Грчка преко Патријаршије има све у својим рукама, а ми готово ништа немамо, и по томе они су у положају да могу више од нас тражити, но ми од њих. И ја (С. Лозанић) и наш одбор за пропаганду (са свим нова институција) мислимо: да је боље наставити те преговоре с Грчком, и задовољити се за овај мах са толиком сфером, колико је сада раширити можемо. На тај начин добићемо бар нешто, где ћемо нашу пропаганду моћи с успехом засновати, а кад смо тај први успех постигли, биће нам лакше ширити нашу сферу и даље. У противном случају трошићемо и време и новац без икаквог успеха, као што је то и досад било.« ... Овде ПП. одељење брани претераност грчких претензија оним истим речима, којима ју је бранио пред Dr. Владаном грчки Мин. Ин. Д. Драгумис и које је оделење нашло сада у атинским извештајима. Оно даље заборавља да би споразум на много ужој српској сфери интереса био још онда постигнут да у Србији није било државног удара од 1-ог априла 1893. После оваквог приступа, Министар Ин. Д. на један пут окреће други лист: > Један нарочити разлог који иде у прилог вашег предлога : расправљати наведена питања у овом моменту само код Порте и код Патријаршије лежи у томе: што је Њ. В. Краљ својим путем у Цариград извесне пријатељске везе код Султана стекао, и по томе не би било оправдано пренебрећи користи, које се тим пријатељством могу постићи, а још мање би се могао правдати поступак, после таквог пријатељског пријема у Цариграду, ступити у тајни договор с Грчком о подели наших сфера (а мало час је било лојално уговорити с Грчком макар и малу српску сферу, али са тврдом намером доцније ту сферу проширити, т. ј. другу уговорачку страну преварити...). >>Слажем се дакле са вашим мишљењем: да за сад наставимо рад у поменутом питању само код Порте и код Патријаршије и да сачекамо резултат тог покушаја Тек што је посланик добио ове нове инструкције кабинет дискретни паде, а на владу дође опет чича Никола Христић. Сем тога Патријар Неофит VIII-ми поднесе оставку која му је уважена. Сад се до избора новог Патријара није могло ништа у Фанару предузимати. Ову нехотичну паузу у раду на главним питањима искористио је посланик обративши се своме новом шефу Мил. Богићевићу рапортом од 9-ог новембра 1894, Пов. No 356, у коме му излаже преписку са његовим претходником С. Лозанићем и у коме га пита да ли се и он слаже са последњим инструкцијама овога. Три недеље пре ове преписке долазио је у српско посланство Д. Пандуров, власник и уредник бугарског листа »Новини«, који се протура по Македонији у 4000 егземплара, изјавио је посланику да се свадио са бугарским егзархом па се зато обраћа српској влади и нуди да за две хиљаде тур. лира (50.000 динара) са својим листом служи српској пропаганди у Македонији. Он би језик у листу постепено мењао тако док се лист не би писао онако, како би српска пропаганда желела. На то је српски посланик одговорио »Ја не знам ни за какву српску пропаганду у Македонији, знам да је Краљева влада у најбољем пријатељству са турском владом, и да су Срби који живе у отом. држави верни и лојални поданици Њ. Ц. В. Султана, те према томе нема никакве потребе ни за какву срп. пропаганду. Сем тога, ваљда што не разумем добро бугарски језик, ја управо нисам добро ни разумео његову понуду... Толико сам разумео да понашање Његовог Блаженства егзарха у питањима школе и цркве не одговара са свим царском фирмању и ја бих се врло радовао, ако би се то двоје могло довести у склад и радо бих вам помогао да се царски фирман потпуно изврши. С тога би можда најбоље било ако би ми Ви написмено поднели оно што сте говорили, па ћу видети шта могу учинити«. Ову изјаву учинио је Dr. Владан пред сведоком. Пандуров је обећао поднети писмени мемоар али то није учинио . У осталом срп. посланик беше већ предузео потребне кораке на Порти да се у Цариграду отпочне издавање нарочитог српског листа »Цариградског Гласника. 1-ог октобра 1894 добио је посланик овакав шифровани телеграм од свога шефа: >Љуба Ковачевић и Андра Стефановић 30-ог септ. пошли за Пећ и Призрен, први као тутор призренске Богословије, други као изасланик Академије да сниме натписе и живописе у нашим манастирима, нарочито оне у Грачаници. Овдашњи посланик турски обећао им у Цариграду израдити нарочиту препоруку, и он је два пут за то телеграфисао у Цариград. Балија у Скопљу изјавио да он није добио никакву препоруку за њих и не може допустити снимање Грачанице и других цркава. Обојица отишли у Приштину да чекају бујурултију. Данас Нушић јавља да је валија депешом забранио Ковачевићу и Стефановићу сваки рад. Услед тога одмах лично отидите Великом Везиру и Саид-паши и тражите да се телеграмом нареди валији да допусти овим људима рад због кога су отишли са знањем посланика турског, који је обавестио о искључиво научном карактеру њихове мисије. О резултату известите ме депешом«. Посланик је узео прву лађу која је наишла поред Јеникеја за Цариград, одјурио је у Перу, одатле узевши собом и драгомана отишао је у конак В. Везира, али овај беше отишао у Јилдиз, он за њим у Јилдиз. Џевадпаша се згрануо кад је видео да га елчи-беј јури чак по Јилдизу. Султан је, извештен од капиџија да је срп. посланик код садразама, одмах послао Емин-беја да присуствује њиховом разговору. Dr. Владан дао је Џевад-паши француску нотицу због чега је дошао и молио за његову телеграфску заповест валији. Садразам се клео да није добио ни једну реч од турског посланика у Београду. У подне биће на Порти и тражиће да види Тефик-пашине депеше. У два сахата нека дође драгоман на Порту к њему, па ће по њему јавити резултат. Из Јилдиза одјурио је посланик опет на Нишан-таш, кући Саид-пашиној, али како овај већ беше отишао на Порту, то га је потражио на Бабаалији. у свом ⟫Саид-паша нас је одмах примио вели посланик рапорту Краљу од 18. октобра 1894. Пов. No 360 - и ако је Нури-беј био код њега. Ово присуство великог љубимца Султановог беше ми сасвим по вољи, и ја се реших да овом приликом изручим све што се у мени кувало због њихових поступака према Србији после пута Вашега Величанства у Цариград. >Почех с тиме како се после извесних разговора наших узвишених суверена, никада нисам могао надати да ће наши послови ићи горе него пре, да ја на Порти нећу моћи свршити ни она питања, која се повлаче по десетак година; нисам се могао надати да ће се местне власти у Царству према нашим консулима понашати не само са неповерењем него често непријатељски, да ће злочинства која врше на нашој граници не само разуздани Арнаути него и сами низами, убијајући нам из заседе пограничне стражаре, пљачкајући њихово оружје, да ће таква злочинства остати некажњена. У доказ свега овога поменух како десет година радимо на закључењу српско-турске консуларне конвенције, и при свем том што је та конвенција више у интересу Турске него Србије, при свем том што је она дефинитивно уговорена, потписана од истог Његовог Превасходства, и од тадашњег српског посланика, па чак и ратификована од Суверена Србије - ја и данас не могу да добијем ратификацију од стране Њ. Ц. В. Султана, јер и ако има три недеље како сам предао ноту у којој за то молим, и ако су conseillers légistes Мин. Ин. Д. поднели Њ. Превасходству најповољнији рапорт о томе, још акта нису послата ни до Великог Везира, а камо ли у Јилдиз. Тако исто има три недеље како сам поднео ноту о потреби да се између нас закључи трговачки уговор. Не само да нисам на ту ноту добио никаквог одговора, него та ствар још није ни узета у поступак самог Мин. Ин. Д. а камо ли да је већ послата куда треба. О другим ситнијим питањима не вреди ни говорити; њих има на стотине, и кад се жалим што ни за једно не могу да добијем одговора, Њ. Превасходство са пуно духа каже ми »да не треба нас двојица све да посвршавамо ; треба нешто да оставимо и за наше наследнике«. Докле се у Србији сам Краљ лично заузима да олакша замршене послове, које турско посланство има C имовним питањима турских поданика, докле српска влада иде на руку турским конзулима у свима њиховим пословима, дотле турске власти у Скопљу сумњиче српски конзулат и отварају му сандуке, у којима налазе црквене и школске књиге и слике Султанове, дотле се у Битољу на пошти отвара пакетић књига за основну школу, које је конзул поручио за своју сопствену децу; докле је бугарској политичкој пропаганди слободно у провинцијама царства отимати српске цркве и отварати стотинама својих школа, дотле Срби, верни поданици Султанови, три године моле да отворе једну школу у Хараџи-Селаледин-махали у Скопљу, па не могу ни ту једну дозволу да добију, дотле Срби из солунског вилајета не могу да добију ни једну школу у ЈениџеВардару. Ми знамо врло добро који су то нижи чиновници, који су за све то криви, знамо и за што они тако поступају, али за сада је доста и оволико. Даље, док српска влада за љубав пријатељства са царством напушта једно своје несумњиво право, па издаје турским властима српског поданика, који је у Турској учинио злочинство, и кога су српске власти у Србији ухватиле дотле турске власти не допуштају двојици српских научника, који су од српске Академије Наука добили мисију да проуче извесне старе цркве и манастире у косовском вилајету, ни да приступе тој научној, археолошкој мисији, и ако су ови научници отишли у Скопље и Приштину не само са знањем и одобрењем турског посланика у Београду, него после његовог формалног обећања да ће им у Цариграду израдити царску бујрултију за тај њихов посао. И ако је Тефик-беј три пута телеграфисао овамо тога ради, не само што та бујрултија није издата, него валија формално забрањује поменутим научницима да приступе своме раду. Ја питам Њ. Пр. да ли би икоја Друга независна држава ишла у своме пријатељству за другу |