Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 2 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 65
Страница 50
... види гл . ІХ . - 9. Из основних делова реченичне целине развиле су се све друге речи , било само условно ( потенцијално ) у реченици било даљим уоп- штавањем и као засебне категорије ( врсте ) речи . Ниже се износе ( гл . ХІІ ) принципи ...
... види гл . ІХ . - 9. Из основних делова реченичне целине развиле су се све друге речи , било само условно ( потенцијално ) у реченици било даљим уоп- штавањем и као засебне категорије ( врсте ) речи . Ниже се износе ( гл . ХІІ ) принципи ...
Страница 65
... Види се да цео израз добија прилошко значење у којем одредбена реч ( место , чело и сл . ) узима на себе то значење јер му је најближе и тим самим постаје одредбена реч са значењем „ замењу- јући “ , „ више “ за именицу уз коју стоји ...
... Види се да цео израз добија прилошко значење у којем одредбена реч ( место , чело и сл . ) узима на себе то значење јер му је најближе и тим самим постаје одредбена реч са значењем „ замењу- јући “ , „ више “ за именицу уз коју стоји ...
Страница 90
... види се по томе што при- деви са тим наставком употребљени имају значење свих падежних односа . Узмимо их редом : а ) они се употребљавају за шицање које прелази у значење присвајања и намене ( генитивно и дативно значење ) : бронй ...
... види се по томе што при- деви са тим наставком употребљени имају значење свих падежних односа . Узмимо их редом : а ) они се употребљавају за шицање које прелази у значење присвајања и намене ( генитивно и дативно значење ) : бронй ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција Београд ближе вези већ види више време врло врста речи врсте генитив гл глагола глаголске говори дакле даље данас датив део добија добијају доминантна особина друге другим друго епохе заменица зато зна значе значење значи иако има имају имамо имати именица именицом индоевропским језицима индоевропских језика ипак исп исто итд их јасно језика језичке језичких језичкој природи категорије кинески језик кинеском којима коњ лат лице локатив ма међу Међутим место мислим много могло могу може напр напред наравно нарочито начин него нема нешто ни ниже није нису ница њима њих њихова обележје обично облик овде односа одређује он онда они општи основу особина падежа падежних појам појмовне речи пре предикату предлога предлози предмета према претставља придева радње развитка различне различним рећи реч реченици речима речју све свима своје својој синтагме сл слично слов случају субјекта тако тих тј тога треба ће увек уз уопште употреби употребљавају функцију често човек