Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 2 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 49
Страница 32
... део vé- имао опште значење ( дувати и сл . ) , па је добијајући у засебној реализацији и различне наставке имен . -tro , -ја и сл . , глаг . -ję , -ja - ti , добијао и засебна значења губећи се у тим новим речима . Али ако устреба ...
... део vé- имао опште значење ( дувати и сл . ) , па је добијајући у засебној реализацији и различне наставке имен . -tro , -ја и сл . , глаг . -ję , -ja - ti , добијао и засебна значења губећи се у тим новим речима . Али ако устреба ...
Страница 63
... део свих променљивих речи и помоћу њега као појмовне речи образују се нове речи . Ако узмемо именицу жена , њен непро- менљив део је жен- , он је општи део речи од којега се даље граде све остале изведене речи ( исп . женски * женьскый ...
... део свих променљивих речи и помоћу њега као појмовне речи образују се нове речи . Ако узмемо именицу жена , њен непро- менљив део је жен- , он је општи део речи од којега се даље граде све остале изведене речи ( исп . женски * женьскый ...
Страница 163
... део речи који је у речима непроменљив . Тако у глагола писати : пишем ( * писјем ) , ййс - ах , ййс - ан , ййс - ао и сл . - тај је део пис ; у нов , нов - е , нов - ога , такав је део нов- , тј . глаголски или придевски појмовни не ...
... део речи који је у речима непроменљив . Тако у глагола писати : пишем ( * писјем ) , ййс - ах , ййс - ан , ййс - ао и сл . - тај је део пис ; у нов , нов - е , нов - ога , такав је део нов- , тј . глаголски или придевски појмовни не ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција Београд ближе вези већ види више време врло врста речи врсте генитив гл глагола глаголске говори дакле даље данас датив део добија добијају доминантна особина друге другим друго епохе заменица зато зна значе значење значи иако има имају имамо имати именица именицом индоевропским језицима индоевропских језика ипак исп исто итд их јасно језика језичке језичких језичкој природи категорије кинески језик кинеском којима коњ лат лице локатив ма међу Међутим место мислим много могло могу може напр напред наравно нарочито начин него нема нешто ни ниже није нису ница њима њих њихова обележје обично облик овде односа одређује он онда они општи основу особина падежа падежних појам појмовне речи пре предикату предлога предлози предмета према претставља придева радње развитка различне различним рећи реч реченици речима речју све свима своје својој синтагме сл слично слов случају субјекта тако тих тј тога треба ће увек уз уопште употреби употребљавају функцију често човек