Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 2 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 32
Страница 65
... добија прилошко значење у којем одредбена реч ( место , чело и сл . ) узима на себе то значење јер му је најближе и тим самим постаје одредбена реч са значењем „ замењу- јући “ , „ више “ за именицу уз коју стоји . И ту имамо исти ...
... добија прилошко значење у којем одредбена реч ( место , чело и сл . ) узима на себе то значење јер му је најближе и тим самим постаје одредбена реч са значењем „ замењу- јући “ , „ више “ за именицу уз коју стоји . И ту имамо исти ...
Страница 104
... добија значење више , после чега стари генитив тицања брда постаје аблативни генитив . На тај начин цело више брда постаје прилошка синтагма у којој се на врх преноси значење више и на тај начин из везе врх брда „ више брда " врх добија ...
... добија значење више , после чега стари генитив тицања брда постаје аблативни генитив . На тај начин цело више брда постаје прилошка синтагма у којој се на врх преноси значење више и на тај начин из везе врх брда „ више брда " врх добија ...
Страница 149
... добија уза се и значење глагола који се подра- зумева ( исп . ниже ) , тако и глагол употребљен као именица добија уза се и значење вршиоца радње који се подразумева , тако да са те стране овде немамо чисто глаголско значење . 4. Овим ...
... добија уза се и значење глагола који се подра- зумева ( исп . ниже ) , тако и глагол употребљен као именица добија уза се и значење вршиоца радње који се подразумева , тако да са те стране овде немамо чисто глаголско значење . 4. Овим ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција Београд ближе вези већ види више време врло врста речи врсте генитив гл глагола глаголске говори дакле даље данас датив део добија добијају доминантна особина друге другим друго епохе заменица зато зна значе значење значи иако има имају имамо имати именица именицом индоевропским језицима индоевропских језика ипак исп исто итд их јасно језика језичке језичких језичкој природи категорије кинески језик кинеском којима коњ лат лице локатив ма међу Међутим место мислим много могло могу може напр напред наравно нарочито начин него нема нешто ни ниже није нису ница њима њих њихова обележје обично облик овде односа одређује он онда они општи основу особина падежа падежних појам појмовне речи пре предикату предлога предлози предмета према претставља придева радње развитка различне различним рећи реч реченици речима речју све свима своје својој синтагме сл слично слов случају субјекта тако тих тј тога треба ће увек уз уопште употреби употребљавају функцију често човек