Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 2 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 65
Страница 64
... другим , увек је посредник наше мишљење . Тако напр . у једначењу различних про- мена речи . Док се у старословенском осећала извесна разлика између градъ < gordos и сынъ < sūnus имали смо две промене ; али када је и једно и друго дало ...
... другим , увек је посредник наше мишљење . Тако напр . у једначењу различних про- мена речи . Док се у старословенском осећала извесна разлика између градъ < gordos и сынъ < sūnus имали смо две промене ; али када је и једно и друго дало ...
Страница 156
... другим . Од тога зависи и природа заменица : довођењем у везу са другим речима или упућивањем на њих , заменице примају њихову природу , тј . понашају се као те речи . Можда је отуда и дошла мисао да их оне замењују . Тако напр ...
... другим . Од тога зависи и природа заменица : довођењем у везу са другим речима или упућивањем на њих , заменице примају њихову природу , тј . понашају се као те речи . Можда је отуда и дошла мисао да их оне замењују . Тако напр ...
Страница 172
... Другим речима , у ном . и акуз . остала је стара конструкција ( пять городов ) , а у осталим падежима зависна именица изједначила се у падежу са бројем , тако да је ту добивена бројна конструкција наро- чите врсте . У српскохрват ...
... Другим речима , у ном . и акуз . остала је стара конструкција ( пять городов ) , а у осталим падежима зависна именица изједначила се у падежу са бројем , тако да је ту добивена бројна конструкција наро- чите врсте . У српскохрват ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција Београд ближе вези већ види више време врло врста речи врсте генитив гл глагола глаголске говори дакле даље данас датив део добија добијају доминантна особина друге другим друго епохе заменица зато зна значе значење значи иако има имају имамо имати именица именицом индоевропским језицима индоевропских језика ипак исп исто итд их јасно језика језичке језичких језичкој природи категорије кинески језик кинеском којима коњ лат лице локатив ма међу Међутим место мислим много могло могу може напр напред наравно нарочито начин него нема нешто ни ниже није нису ница њима њих њихова обележје обично облик овде односа одређује он онда они општи основу особина падежа падежних појам појмовне речи пре предикату предлога предлози предмета према претставља придева радње развитка различне различним рећи реч реченици речима речју све свима своје својој синтагме сл слично слов случају субјекта тако тих тј тога треба ће увек уз уопште употреби употребљавају функцију често човек