Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 2 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 77
Страница 29
... сл . или код Габеленца , у његовој транскрипцији , : ngok - „ bös “ , али и у значењу „ wie ? wo ? " ( op . cit . 25 ) , haò - " gut “ . haó - „ für gut halten " = һад „ lieben “ , ts'ung - „ folgen “ , tsúng - „ Nachfolge “ , „ Gefolge ...
... сл . или код Габеленца , у његовој транскрипцији , : ngok - „ bös “ , али и у значењу „ wie ? wo ? " ( op . cit . 25 ) , haò - " gut “ . haó - „ für gut halten " = һад „ lieben “ , ts'ung - „ folgen “ , tsúng - „ Nachfolge “ , „ Gefolge ...
Страница 64
... сл . тако доброта , одобриши , до- брѣшь у руском и сл . у различним словенским језицима : од глаг . ст . сл . носиша , носити , носить , ношаахъ , у срх . носих , ношен , носити и сл . издваја се као заједнички општи део нос- , исп ...
... сл . тако доброта , одобриши , до- брѣшь у руском и сл . у различним словенским језицима : од глаг . ст . сл . носиша , носити , носить , ношаахъ , у срх . носих , ношен , носити и сл . издваја се као заједнички општи део нос- , исп ...
Страница 172
... СЛ . - Руски језик је већ изменио стање прасловенског језика према два города добивено је : три города , четыре города ; према три жены и две жены и сл . Али је још знатнија промена што је код именица пять городов ( које је остало тако ) ...
... СЛ . - Руски језик је већ изменио стање прасловенског језика према два города добивено је : три города , четыре города ; према три жены и две жены и сл . Али је још знатнија промена што је код именица пять городов ( које је остало тако ) ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција Београд ближе вези већ види више време врло врста речи врсте генитив гл глагола глаголске говори дакле даље данас датив део добија добијају доминантна особина друге другим друго епохе заменица зато зна значе значење значи иако има имају имамо имати именица именицом индоевропским језицима индоевропских језика ипак исп исто итд их јасно језика језичке језичких језичкој природи категорије кинески језик кинеском којима коњ лат лице локатив ма међу Међутим место мислим много могло могу може напр напред наравно нарочито начин него нема нешто ни ниже није нису ница њима њих њихова обележје обично облик овде односа одређује он онда они општи основу особина падежа падежних појам појмовне речи пре предикату предлога предлози предмета према претставља придева радње развитка различне различним рећи реч реченици речима речју све свима своје својој синтагме сл слично слов случају субјекта тако тих тј тога треба ће увек уз уопште употреби употребљавају функцију често човек