Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 2 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 38
Страница 43
... употреби у предметским речима добијале сталност . То се продужило до данашњег стварања речи . Исп . напр . у савременом сх . , с једне стране , белац ( * běьсь ) и , с друге , напр . койач или свирач ( * кораčь , * svirãčь ) . Особина ...
... употреби у предметским речима добијале сталност . То се продужило до данашњег стварања речи . Исп . напр . у савременом сх . , с једне стране , белац ( * běьсь ) и , с друге , напр . койач или свирач ( * кораčь , * svirãčь ) . Особина ...
Страница 100
... употреби предлога у , горѣ ( планина , узвишено место , висина ) имамо локатив сличан употреби предлога на зимѣ ,, за време зиме “ , тако лешѣ ( односно лети ) ,, за време лета “ и сл . Падежи добијају реализацију свога односа тек у ...
... употреби предлога у , горѣ ( планина , узвишено место , висина ) имамо локатив сличан употреби предлога на зимѣ ,, за време зиме “ , тако лешѣ ( односно лети ) ,, за време лета “ и сл . Падежи добијају реализацију свога односа тек у ...
Страница 172
... употреби ) продиру и у књижевни језик . Исп . у словеначком и чакавском говору и употребу сличну руском језику , само што и број добија падеж и број именице : слов . pred petimi leti z desetimi dinarji , z dvajsetimi možmi и сл.1 . 3. У ...
... употреби ) продиру и у књижевни језик . Исп . у словеначком и чакавском говору и употребу сличну руском језику , само што и број добија падеж и број именице : слов . pred petimi leti z desetimi dinarji , z dvajsetimi možmi и сл.1 . 3. У ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција Београд ближе вези већ види више време врло врста речи врсте генитив гл глагола глаголске говори дакле даље данас датив део добија добијају доминантна особина друге другим друго епохе заменица зато зна значе значење значи иако има имају имамо имати именица именицом индоевропским језицима индоевропских језика ипак исп исто итд их јасно језика језичке језичких језичкој природи категорије кинески језик кинеском којима коњ лат лице локатив ма међу Међутим место мислим много могло могу може напр напред наравно нарочито начин него нема нешто ни ниже није нису ница њима њих њихова обележје обично облик овде односа одређује он онда они општи основу особина падежа падежних појам појмовне речи пре предикату предлога предлози предмета према претставља придева радње развитка различне различним рећи реч реченици речима речју све свима своје својој синтагме сл слично слов случају субјекта тако тих тј тога треба ће увек уз уопште употреби употребљавају функцију често човек