Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 2 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 54
Страница 41
... често и исто гласе . То је истина ако се чињенице посматрају са спо- љашне стране , али ако их посматрамо са тачке гледишта употребе и значења које ту употребу прати , онда ћемо видети да је међу њима велики јаз ( исп . имен . „ око ...
... често и исто гласе . То је истина ако се чињенице посматрају са спо- љашне стране , али ако их посматрамо са тачке гледишта употребе и значења које ту употребу прати , онда ћемо видети да је међу њима велики јаз ( исп . имен . „ око ...
Страница 61
... често само делимично у језичком материјалу или у њему датих само у извесној мери , има и много елемената који се на том путу примају и који знатно мењају основно стварање . Ту су се развијали и нови потстицаји који су у различним ...
... често само делимично у језичком материјалу или у њему датих само у извесној мери , има и много елемената који се на том путу примају и који знатно мењају основно стварање . Ту су се развијали и нови потстицаји који су у различним ...
Страница 139
... често претста- вљало предмет спора . Видели смо да свака именица има двојаку примену у језику : општу као реч у свести нашој ( кўћа значи ма који предмет са осо- бинама куће ) и индивидуалисану — као знак предмета у примени , тј . та ...
... често претста- вљало предмет спора . Видели смо да свака именица има двојаку примену у језику : општу као реч у свести нашој ( кўћа значи ма који предмет са осо- бинама куће ) и индивидуалисану — као знак предмета у примени , тј . та ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција Београд ближе вези већ види више време врло врста речи врсте генитив гл глагола глаголске говори дакле даље данас датив део добија добијају доминантна особина друге другим друго епохе заменица зато зна значе значење значи иако има имају имамо имати именица именицом индоевропским језицима индоевропских језика ипак исп исто итд их јасно језика језичке језичких језичкој природи категорије кинески језик кинеском којима коњ лат лице локатив ма међу Међутим место мислим много могло могу може напр напред наравно нарочито начин него нема нешто ни ниже није нису ница њима њих њихова обележје обично облик овде односа одређује он онда они општи основу особина падежа падежних појам појмовне речи пре предикату предлога предлози предмета према претставља придева радње развитка различне различним рећи реч реченици речима речју све свима своје својој синтагме сл слично слов случају субјекта тако тих тј тога треба ће увек уз уопште употреби употребљавају функцију често човек