,,

Ја не могу казати јели Светић ту књигу читао, није ли, али ево како је читао! А тој књизи на страни 47 стоји овако: часть (partem) суда от царьградь,“ на стр. 49 опет:„чѣсть (partem) суда о царьградь,“ а на истој страни и „даємо ти честь (partem)." Тако је Шафарик нашао ову ријеч у старијем Српскијем књигама, и тако је протумачио, а Светић у својему Утуку III. на страни 74 у подсмијеху вели Вуку: „али садъ честь по филологіи значи der Theil, дѣо, Вук „рѣчма Србскима друго значень подмеће и намеће" и т. д.; то Светић вели, па се још хвали да је читао Serbische Lesekörner. Не значи сад само чест der Theil, него је значило још прије толико стотина година, нити Вук другога значења ријечима подмеће, него нам је само казао да је тако од толико стотина година. Каки су наши књижевници, још може који рећи да су оно писарске и штампарске погрјешке, или да Шафарик оно није добро разумио; али тај би управо показао да сам не разумије што бесједи. Ено јеванђеље што је 1552 године у Биограду штампано, којијем се управо поносити можемо како је прекрасно израђено; у томе јеванђељу, у оној причи о неваљаломе сину (Лука XV, 12), кад је искао од оца да се одијели, стоји овако: „шче, даждь ми достонною честь имѣніл. Ко би се жељео увјерити за ово, нека потражи ову књигу у Бечу у ћесарској библиотеци; коме ли је далеко Беч а ближе гора Каблар, нека се потруди до намастира Благовјештенија, и тамо ће наћи једно овако јеванђеље, те се из њега може бити и данашњи дан чита у цркви (*). Ено Високом Стефану на гробу на камену гдје пише: гнь высѣмь Срблемы и под навію. и посавію. и честы $грьские земли, и косньскіЕ" (partium Ungariae et Bosnae) (**). А ено и Добровски у Славенској граматици на стр. 191 гдје каже: „часть pars, in codd. Serb. честь" т.ј. „часть дио у Србуљама честь.“ Ова се ријеч истина данас већ изгубила у народу (а може бити да и није, него је ми још не знамо), за то не ће нико наваљивати па се пише; али је опет није са свијем нестало. Вук вели (на стр. 4): „и народ прости у Сријему још говори од чести (zum Theil) н. пр. зна од чести (т. ј. мало нешто).“ Љетос кад сам био у Новоме Саду у гостима код својега пријетеља В. Ј., једном пред вече сјеђасмо на двору, а звона без престанка звоњаху на самртнике. Отуда се поведе ријеч како многи свијет помрије (*) Види Вукову Даницу за годину 1826. стр. 25. 3). (**) Види Вукову Даницу за год. 1826. стр. 38.

у неколико дана, па ће рећи сестра мојега пријатела: „Богме се треба чувати.“ А брат јој прихвати: „Бре ту се нико не сачува, кад ево најздравији људи, у дан у два, па их нема!“ На то опет она на неисказану моју радост рече: „Е опет од чести“. Ово је било баш пред што ће изићи Утук III., а она нити је читала Светићевијех Утука на Вуковијех одговора на Утуке, него била удата у Славонију, па обудовљела, те сад опет дошла на постојбину. Осим тога ријеч се чест der Theil сачувала и у другијем ријечима које су од ње постале, н. п. честица, чесница, причешће, честит, честиташи и т. д. Али Светић вели да честит није од чест der Theil, него од чест die Ehre. Ево му ријечи: „Аичеешиш (ehrenreich) и честитати никада неће одвести умъ на дијелове велике као што онъ (Вук) нашеже, но на чест" (Утук III. стр. 51); и на страни 74: „Па и код Шаффарика (Serb. Lesekörner cmp. 83) у старымъ Србскимъ рукописима честитъ значи gloriosus (дакле ehrenreich одъ Ehre честь).“ Дај да видимо сами шта Шафарик вели. У њега стоји од слова до слова овако: „честить (fortunatus; gloriosus) Arzneibuch 1390; chrw.cheztit=sréchen, vgl. Stulli s. h. v.“ Дакле Шафарик каже да честит у старијем Српскијем рукописима значи најприје, у првоме смислу, срећан (дакле оно што и Вук каже), па тек послије, у другоме смислу, славан. Но Светић је за добро нашао оно прво премучати, а друго олет на своју воденицу навити: од gloriosus, ruhmvoll, начинити honoratus, ehrenreich, па од својега честь die Ehre часом створити Српско чесшиш, те још за бољу тврђу рећи да Шафарик тако каже. Буд сам не зна, за што славно Шафариково име да срамоти? За што своје грдно незнање Шафарику да подмеће? За што тако лукаво да ради ? За што тако љуто свијет да вара? А да би баш значило честиш у старијем рукописима што му драго, еда ли се и како може казати да долази од Светићевога честь die Ehre? Ту је Светић опет показао како је дубоко заронио; показао је не само да не зна старине свога народа како би требало, него и да не мисли и не разабира као други људи прије него ће што казати. Он није гледао како се у оно вријеме писало његово честь die Ehre да би смио рећи да је отуда постало честит. У најстаријима нашима књигама, и другима писменима споменицима свуда стоји ■ (гдјешто *) мјесто старога Славенскога, а гдје је у Славенскоме , ондје су га и наши писали (гјешто и 4, а гдјешто ништа). У Ораховичкоме типику светога Саве стоји н. п.

приход--шин, wek-е-шенлаго, а поред тога немош-к-нь. У типику Студеничкоме опет од св. Саве: ст-е-жаніе, даганает с-Е, ЛОУЧЕ БО едины твор (мјесто твора) волю господню паче шдь множьства Безаконника, а поред тога: тр-к-пѣніи ср-к-дца. У житију св. Симеуна краља од св. Саве: лѣта прилож--т се, исплЬн-Е-Т С-Е ЖИТниц- пшенице, прив-е-жита, люб-е-и кога, укрѣпла- и покрыва-е, наставла-е, полага- (participia), мол-є-т се, научиш-е, кыш-е, пророци выс-е-ть, ч-е-да, нач-е-ткы, прич-е-стые св-е-таго догха, поред тога и: ч-к-сть, в-к поч-к-сти, от-к-ць, к-к-сь законь, н-в. У житију св. Саве од Домецијана (1264): прінч-е-шаюша се, прѣдраж-е-ціа, слоуж-е-ше, кожаствни-ю благодѣти, безнач-е-лнааго штаца, силою прѣев-е-таго и животвор-е-шаго доуха, (и извелін с-ѣ, Бор-ди им-ѣ господине, ск-к-тиню, прак-к-шла, за то дакле и ч-к-сть), па поред тога: Благоч-к-стиемь, от-к-ць, от-к-ч-к-ство, прежде -ницѣ, кожаствнінхь, срѣд-в-чнал, оус-в-пшею (и вы рожд-а-стве, в Бесконачне в км). У оној књизи (1390) што је Шафарик напомиње код честить стоји: шекрьвит с-е, нробнет Т-6, мѣс-е-ць, касп-е-ть, св--Тых, СВ--жи, а поред тога: штѣчь, БИТ-А-КА, ш-к-дь, гран-к-ць, ЧЕТВРѣт-к-ка, стлька, д-к-нін, т-к (данас у Црној Гори ша а овамо доље шај). На крсту краљице Јелене (1273-1314): Сын частини жреть... ск-е-тон тронци, о НЕМА п-е-ть комать частьнога држва... св-е-ты-ю тронце. Oу3-E-TH... прокл-е-ть. На крсту краља Милутина (1275—1321): частки красть ... часткнога древа ... СУЗ-Е-ТИ ДА СВ-Е-ТИХК апостоль... прокл-ТА... НЕБО-Ю-ШЕ С-Е.. расп-е-таго христа. Ово је само неколико примјера да бисмо видјели како су нам стари писали. Ко се жели у овоме боље поучити, нека чита Serb. Lesekörner (одакле је и ово све извађено), али не као Светић. Кад би дакле честит било „ehrenreich одъ Ehre честь, " наши би стари писали чистить каогод почесть, чѣстѣнь; али они не пишу тако, него ЧЕСТИТЬ каогод и причестые, причешаюша, начетки, вкСПЕТЬ, а овуда је свуда в мјесто я, дакле и честить мјесто частить од старога Славенскога часть а Српскога честь der Theil, дијел Кад је дакле честиш од чест der Theil, дијел, а не од Светићевога честь die Ehre, шта може друго значити него онога „коме су дани многи или велики дијелови,“ т. ј. ко је срећан?

и честитати шта може друго значити него жељети коме „многе или велике дијелове,“ т. ј. срећу? Осим свега овога ено је сам народ најљепше протумачио шта му значи честит у оној сватовскві пјесми што пјевају кад носе барјак из цркве: У име Бога, у час добар сунце истече, Честито ти, домаћине, у дом весеље! Одлећеше, долећеше сиви соколи, Донијеше домаћину киту маслине; Честито ши, домаћине, у двор весеље! Фала шебе, сив соколе, био са срећом! Није ли ово управо као: Помоз Бог! Што ти мени оно и ја теби.

(*)

Бог ти помогао!

Из свега овога свак може видјети да се са част die Ehre и чесш der Theil не намеће и не подмеће Српскијем ријечима друго значење, нити се језик кроји према правилу, као што би рад Светић Вука да обиједи; него који вели да није овако, и да се чест изузима од онога правила које каже да мјесто старога Срби говоре е, пак да значи die Ehre, онај тражи длаку у јајету, гради нов језик, и могао би данас сјутра казати да ни пашак не значи у Срба што значи него пешак. Врло је добро све ово Добровски измјерио и претресао, док је оно правило изнашао, нити ћемо какомегод незналици за љубав ру

шити га и газити.

Ни нос, ни коњ, ни сок, ни гроб ни мало не смета законима Славенскога језика ни правилима Добровскога, а ко то и помишља, не зна НИ о чему је ријеч. Правило каже да се старо я (у оној првој служби, гдје је имало за се глас) у cjeвернијех Славена изговара као о, а у јужнијех као а. Сад је питање: јели у староме Славенскоме нъс, къњ, сък, гръб? Није него нос, коњ, сок, гроб. Зна ли дакле Светић шта говори? По каквој је лођици судио да би по ономе правилу требало да је у нас јужнијех Славена нас а не нос, каю а не коњ, сак а не сок, граб а не гроб? (Утук ІІІ. стр. 76). Само по тој красној лођици и по својему вјештоме филологовању могао је рећи да би требало у нас да је и закан и канац (Утук III. стр. 76); а ми велимо да је добро и са свијем по правилу закон, конац, јер је у староме законя коньць. Ако ли Светић још једнако мисли да није овако, него да је закяня, кяньць, нека посвједочи.

(*) Види: Српске народне пјесме 1841, књ. 1. пјесма 13.

5) Ја рекох још у почетку да је у језикословноме Утуку ІІІ. пуно грдње да се једва може разазнати главно. Светић грди Вука! Грди га, јер не зна шта је Вук у Српској књижевности. Вук није живљео нити живи за свој вијек, него за вијек други што настаје; за то га његов вијек и не разумје, за то га вијек његов прогоњаше. Яше ӥ міра БысТЕ Были, мірж үбш ЕВОЕ ЛЮБНАЯ Бы: такоже ӥ міра нѣсте, но азь избрахж вы ӥ міра, сего ради ненавидить вася мірж (Јован XV, 19). Наопако би било, кад би тако остало на свагда. Наопако би било по нас и по нашу књижевност, кад би сви онако мјерили Вукове заслуге како их • Светић мјери.. Онда би нам јамачно ваљало ићи к Нијемцима да нам очи отворе, да нам туђини кажу шта у своме двору имамо. Али, хвала Богу, има и Срба који са свијем друкчије мисле (*). Ја бих рекао да је Вук самијем правописом много учинио пред цијелом Европом; а остале његове заслуге, рекао бих, толико су веће од ове колико је већа душа од тијела, •колико је претежније тијело од одијела. Народна књижевност! Ово је данас велика мисао за којом сва Славенска пле•мена листом пристају. Онај данас у Славена љепше пише који простије пише. За ту је народну књижевност, за то просто писање од потребе прост народни језик. Вук нам је казао и управо научио нас које је Србима тај прости народни језик; Вук једини ево већ тридесет година тај језик брани, чисту пшеницу од кукоља тријеби. Та пшеница није добри са и, нити је кукољ добрый са ый, као што Светић изврће; него је пшеница у свијем Вуковијем дјелима. Овдје нам се ваља сјетити само рјечника. У Вуковоме рјечнику наћи ћеш не само свакој ријечи прави глас и изговор и право значење, него ако је човјек по духу човјек, а дух човјечиј ако се опет само или бар

(*) Кад сам ово писао, ја сам мислио на неке пријатеље и познанике своје; но како се обрадовах кад ми послије неколико дана допаде Љетопис (1846. IV), те видјех како ондје пише о свему овоме, у Љетопису који је дослије био највећи непријатељ Вуку и слијепи противник! Ондје у чланку „Нѣке черте изъ повѣстнице Сербскогъ кньижества,“ на страии 121 стоји овако: "Єданъ селянинъ, кои є • само сеоске школе свршио, морао є црквенославенскій езыкъ изъ кньижества србскогъ изтиснути; другій селянинъ, кои равнымъ начиномъ • никакве велике школе учіо ніе, имао є србскій єзыкъ као кньижевный утврдити, тай, управо рећи, као какву непознату землю од"крити.“ Јован је Суботић цијелијем онијем чланком (крај у Љет. 1847. 1) освјетлао образ свему народу нашему.