Слике страница
PDF
ePub

3

5

Дубровник закрили деспота Бурђа и одрече га султану (1440.) на начин који ће остати бесмртан у повијести нашега племена." Паде Цариград (1453.) и Република прими и угости његове учене људе.* Паде Мореја (1 460). Двадесет и другога новембра оне исте године деспот се ухвати Гружа. Република му посла два властелина да га приме и дарују. Године за овом, четвртога априла, Сенат, тако често свезан са Скандербеговим животом, понуди његовој жени и дјеци заклон на острвима, ако би се дого» дило да их, не дао Бог, Турци узнемире. «4 Након године дана Република закрили и самога Скандербега. А опет године 1465. (18. априла) сву му породицу прими на Мљет. Послије освојења Босне (1462.) нахрупине бјегунци у Дубровник. Али се Република бјеше једва придигла од море. Једнако је султан пријетио тој најскрај1њој стражи Балкана. Примили дакле кога у град, uuћаше се обновити ратна основа која бјеше извјетрила пред Пијом II. Тога ради Сенат не прими у град војводу Владислава, али му не одрече заклон у Гружу, те га својом лаtом посла угарскоме краљу.”

На овај начин Дубровник створи некакав ваздух поштовања око сама себе. А за то поштовање, за тај престия: који сам обасјава југословенство кроз пет стотина годишта, Република има да напне све силе своје дипломације и да ублажи свом силом ума и мита тај вјечити и потребни контраст своје политике, бива да удружи ду

[ocr errors]

2

3

[ocr errors]

В. Г..ава I. стр. 29.
B. Ibid. стр. 45.— 6.

Cons. Rogatorum 22. novembris 1460. (De mittendo duos ex no(stris nobilibus ad visitandum dominum despotum Moree, qui est in Gra«Vosio. Per 34. De donando dicto despoto, Per omnes. De donando sibi «ipperperos 100 in rebus comestilibus. Per 32. có 2.) Gelcich-Diplomatarium.

Cons. Rog. 4. априла 146 1. Ibid.

Cons. Rog. 8. pcópyapa 1462. Exhortando dominum Schenderbegh, quod attentis contrariis temporibus, propter que non potest prosequi navigacionem suam, placeat redire Ragusium. Per 33. contra 12. Ibid.

Cons. Rog. 18. априла 1 46 5. Ibid.
Cons. Rog. 8. децембра 1 4 6 5. Ibid.

+

5

6

[ocr errors]

)

жности кршћанске државе са дужностима које се извинјаху из углављене портине заштите. Ну морална величина кадра је савити најсљепље обожатеље силе. О томе имамо неколико примјера и у старој и у новој повије ти. Познатим примјерима придружује се сада Дубровник који, неједнакога размјера ради, превазилази све остале. Ако помислимо да се Миса читала на пољским равницама у царевом табору пред дубровачким поклисарима, и да је сам султан Осман ІІ. (162 1.) дошао њима у посјет док: се читаше служба божија, па ако још помислимо колико је још знаменитијех побједа истргнуо Дубровник Турчину за вјеру и слободу у самоме Цариграду, јасно ће бити свакоме да је Република одиграла у кршћанској борби против полумјесеца велику, знамениту улогу у која се не ће отети од ње. « Ова радња њезине колонијалне политике и повјерење

и поштовање које подизаше себи имадоше на трговачку сілу мајке отаџбине силни уплив.

Три су велика разлога расцвјетала дубровачку трговину с Турском. Неутралност дубровачке државе, чаринске слободе и монопол некојега трга. Онога првога разлога ради, Дубровник не прекиде никада своју трговину, него је, шта више, умножи примајући на себе пријенос трга заратенијех држава с Портом. Тако нпр. када би се год Порта и Млеції ухватиле у контац, Цариград би прогласио опћу забрану Млетачке трговине по царству (Јасак) па би сада Дубровник ћерао трговину и своју и млетачку. Како су ти ратови били чести у ХVІ. и ХVІІ. вијеку, тако је Дубровник обраћао сву своју дипломацију на опчување неутралности, јер је то знаменовало за њега сиљење своје трговине. Повластице које уживаше Дубровник у царству, па монопол стоњске соли бјеху та

Уалив колонијалне политике дубро

на трговину мајке отаџбине.

[ocr errors]

.

1

Апендини, І., 32 1. Жан бог денеше овијех ок.інсара изгинуше са неизрецивим губитком за тумачење Гундулићевога «Османа” и сувремених догађаја у Пољској.

[ocr errors]

ДУБРОВНИК и ОСМАНСКО ЦАРСТВО,

I

КЊИГА. ГЛАВА

II

121

Извозна и увозна трговина

дубровачка у Царству.

кођер двије моћне полуге којима Република има захвалити велики дио свога богаства до њезинога пада.

Трговина по суху са царством бјеше дијелом извозна, дијелом увозна. Дубровник шиљаше у Турску (или из саме

Државе, или из Италије) соли, стакло, пушчанога праха, опанака и свите. Со бјеше главни дубровачки трг. Стојьске солине бјеху извор трајна дохотка за државну благајну. Могла бин се написати књига о постању, омудрој организацији, оуправљању тога народнога обрта. Али би то превазилазило границе ове радње. Доста је, да напоменемо, како је Република била углавила са Портом монопол соли за све царство. Алiн ни та повластица није могла бити проста од свакојакијех задјевица, јер је било речено да ће Дубровник откупљивати сваку, најпонизнију благодат неизрецивим мукама. и Турци у Новоме стадоше да чине со и да је продају по околнијем мјестима. Република, кроз своје поклисаре у Цариграду, осујети и ову штету. Пеколико нам се псправа сачувало од султана Мехмеда II. у којима се бјеше углавио некакав modus vivendi са новским солинарима. Али за Бајазита II. (1480.) распра се ријеши у корист дубровачку. Бајазит пресуди: » доходећи дубро

вачка соль да се продава; освѣнь нихь соли да се со » не продайе".

Дубровник примаше на турскога царства велике и ситне стоке, жита и јечма, кожа, свиле, олова и воска.

Трговина по мору бјеше прикрила сву Леванту, од Консумати. Крфа до Смирне и Цариграда. Над њом бдиjaxy конзулати у Солуну, Смірни, Александрији? и Цариграду.*

[ocr errors]

ОД

2

Заповијести новским диздарма и херцеговачким санацима Мехмеда II. (9/3, и 7/4 јулија 14 56. 24/3. 14 6 1.) и Бајазита II. (марта 1 4 8 3, 245 14 8 3, 29/2, 29/3 1484). Миклошиh, Mon, Serbica.

Овај консумат опстоји године 1516. В. републикино писмо угарекоме краљу Ладиславу 13. новембра исте године (Gelcich-Diplomatarium).

о устројству лeвaнтскијех консумата моћи ћемо нешто рећи само се прочитају све књиге сенатске по којима су закони растркани.

3

пошто

[ocr errors]

Бумрук.

[ocr errors]

У замјену потпуне трговачке слободе по царству и по левантским морима Република, мимо данка, плаћаше

и қумрук. За Мехмеда II. би опредијељена та свота на годишњијех 2.500 дуката у злату. Али за Сулејмана Сјајнога Република плаћа 100.000 јаспpи на годину. Ова ће свота, малим изузецима, остати до свршетка. Тај је новац одговарао, доиста, богаству дубровачке скеле. Па је Република за њ добивала велику одетету: 1) царином на турски трг донесен у Дубровник; 2) извозном царином на граници турској; 3) караванском царином од 17, коју плаћаху дубровачки трговци за сваку потпуну каравану; 4) царином на трг с мора.

На колики је годишњи приход могао рачунати Дубровник у својој Дивони ? Док се не испитају огромне

књижурине дубровачке Архиве о Финанцијама републикиним, не ћемо моћи одговорити бистро и тачно на то врло важно питање. Али биће користно знати што су нам забиљежили млетачки посланиції који би се на путу у Цариград ухватили Дубровника. Истина. Из њиховијех ријечи говори непритајен јед на благостање мале, али несношљиве надметачице. Али опет баш тога

Годи ин њи ириход Дивоне.

Али о реформи године 175 1. имамо једну књигу : «Parti di Pregati Relative ai Consolati di Levante dell anno 175 1.» Ове године, Сенат објави закон «Super Consulibus creandis in scalis Orientis» на предлог сенатора именованијех за врховно надгледајье поморства. Закон постоји од 39. чланака и показује пропадатье дубровачке силе на Истоку. Праве консулате укин уше (чл. 3.) јер се плаћаше скупо за царске берате (Exequatur) а створише подконсулaтe у Смирни, Солуну, Александрији и Канеји. Године пак 17 54. (10. децембра) би утемељен консулак за Мореју (Пелопонез) са сијелом у Патрасу. Црнемо из образложења законске основе, да је приход народнога поморства у Смирни за четворогодиште 1748—51 био од 38.000 дуката у злату,

бива 418.000 Франака. По овоме броју можемо промислити што је била дубровачка трговина у XVI. па у ХVІІ. вијеку прије трешње ! Сваки је консумат на Истоку давао свечани собет свим дубровачким поданицима на народни благдан Св Влаха. Сенат године 1758. (286) одреди у ту сврху за консумат у Солуну 20. дуката у злату, а за онај у Смирни 30.

Од грчке ријечи : xovuоха — трговина.

В. Лукари, op. cit. стр. 134, па еве сенатске напутке на посланике у Цариграду.

1

2

[ocr errors]

ради, па и познавајући оштроумље млетачкијех дипломата, њихова су нам свједочанства два пута драгоцјенија. ІШто говоре дакле Млечићи? Jacopo Ragazzoni, тајник млетачкога Батла, приказује 16. августа 1571. Сенату извјештај о своме дјеловању код Порте. Оно бјеше доба тјескобе за млетачку Републику. Порта бјеше закрајинила на Ципар. Све горијаше ратом. Кршћански кнезови бијаху се удружили противу Турчина, да, послије по године, извојште бој код Ленанта. Дубровник бјеше, настојањем својега посланика у Риму Франа Гондоле, углавио за себе потпуну неутралност. Па ево што је Ragazzoni видио и чуо у Дубровнику: „Halox, на свом повратку, »град Дубровник пун трговаца, сви незадовољни са Дубровчанима та ради нескладности њихове супроћ сва» коме (сасвијем што се могу само хвалити њима) та ради » силне царине што плаћа трг. Они од те царине ваде » 200.000 онгара бива угарскијех дукатај на годину, мјеусто 30.000 што добиваху у вријеме мира. Тога ради ово » 150 Јевреја Левантина који наставају овди жaлише ми се на њих, те ми поднесоше једну прошњу коју ја ша»ьем Вашој Прејасности. «1 Четири годишта доцније (1575) пролази кроз Дубровник Jacopo Soranzo дa као изванредни посланик прикаже Мурату ІІ. честитања млетачке господе на султаново наступање на пријесто. Он говори? да Дубровник добива од царине 60.000 дуката на годину. Успоредивши дакле ове значајне податке видимо да је републикин царински доходак имао један минимум од 30.000 дуката, бива данашњијех 330.000 Франака, а један максимум од 200.000 дуката, т. ј. два милијуна и двјеста тисyfa франака. Хотио се, дониста, Млечић да нас о томе

1

2

Relazione dell'Imp. Ottomano di Jacopo Ragazzoni, Segretario, 16. agosto 1571. Barozzi Berchet, Relazioni.

Diavio del viaggio da Venezia a Constantinopoli fatto da M. Jacopo Soranzo Amb. straordinario della Rep. di Venezia al Sultano Murad III. desseritto da anonimo сhа fu аl seguito 1 575. Приоuһио Матковић у књ. XV. Rada «Stariji rukopisni putopisi u knjižnicah mletačkih.”

« ПретходнаНастави »