Слике страница
PDF
ePub

))

у сви на коњу, онако јашући уреду, пођох по госпара » Тона мога друга, у његову кућу. Он сађе одмах и узјаха.

коња у диванском одијелу, те ходећи ми двојица за»једно, а остали уреду, како је горе казано, док нају задње двије слуге ношаху наша два барјака развијена, » упутисмо се у име Бога и Славне Дјевице Марје и „Славнога мученика Св. Влаха нашега Парца пут Плоча » да се зауставимо осам дана у некој кући на Плочама. „По староме обичају, код поклисарскога изласка кад про» Focмo пред двором сједаше на горњој клупи Његова Пре»јасност са Својијем Малијем Вијећем, те стигавни и при» ступивши с нацијем коњима к сводовима поклонисмо се » дубоко, на шта нам Његова Прејасност и други Госпари Малога Вијећа одвратише поздрав. Овако профосмо, а у међутијем изађоше пред нама четири здура? (Rivieri) » од Двора Његове Прејасности, обична част која се у „тај дан исказује Поклисарима. Проjахавши мимо цркву „Св. Влаха, поклонисмо јој се и помолисмо се у духу „Светоме нашему Парцу да закрили и поможе нас и »јавне поруке нама повјерене. А кад бисмо код Дивоне »:Sponze) да закренемо к Плочама, окренусмо још једном у коње према цркви Св. Влаха, коме се опет поклонисмо.

„Безбројни народ одасвуд гледаше овај свечани чин » који нама бјеше досадан, јер нам 8. луља, око двадесете »ype, бјеше јахати у диванском одијелу постављену ко

1

и

Два по

Ево по ћеремонијалу ред поворке кад приступи двору:

Два јањичара Великога Цара одјевена у зелено са муцевесима*) на глави. Пред њима иде неколико оружанијех содата. Када прођу пред. E. неза поклоне се јаљинари дубоко стављајући руку на прси.

Драгомани на коњу. Поклон. (Младићи језика ако их има)
Поксари са каном у руци. Капелан и бријач.

Трговци у пратњи ноклисаревој сва служба на коњу два, а на пошљетку по четири, развијеним барјацима.

*) Чалма (турбанат) у облику високога клобука обавита у дужини и усетином коју носе чаури и многи други дворјани на дубровачким һеремонијама.

Здури сачињаваху почасну стражу кнеза и двора. Биjaxy одје

сви у црквено. Jo10 и у данданашњи рече се у Дубровнику: «цp.љен си како здў”.

2

Всни

[ocr errors]

» жухом на сунцу, све до куће Пресвијетлога госпара Цива Сорга-Бобаљевића близу Св. Јакова, коју нашіљеди » у великој баштини Госпара Бара, његовога стрица. У »ову кућу стигoсмо такијем знојем обливенії, да би нас » мање био полио велики дажд. Ту oстaдoсмо све до пет» наестога истога мјесеца у непрестанијем посјетама ро„ђака и пријатеља, који нам не дадоше у оно осам дана »ни један час бити на само. Четрнаестога приниjеше нам » Пресвијетли Госпари Ризничари и Прокуратори Св. Ма» рије новце које бјеше одредила Република за данак и у за наше потребе, бива четрнаест тисућа златнијех дууката (оngari), осим неколико служавника од сребра, баршуна и кадифе за даривање на Двору, а у исто ври»јеме дође збор содата с карабинама које распоредисмо » по вратима врта да стражу страже за већу безбједност у нашијех особа и данка. Госпари Ризничари и Проку» ратори пошто нам предадоше данак, апримише нашу „ намирницу, благоваше с нама и са многијем пријате»љима прођацима, те забавивши се цио дан одступише »доцкан у ноћи.

„На петнаестога, иза поднева, приступи к нама Гос» Подин Aletti, један од тајника, и донесе нам државне наруџбе, шифрована слова, и друга писма која би нам у могла бити потребна. Мало послије придођоше нови со»дати којијех, са старима и са часницима, бјеше на броју » тридесет. Разредисмо их најпрве пред нама, »јањпчаре, а иза овијех чау Великога Господара кога » нам посла Кадри Ага Капии Баша да нам се поклони

)

па наше

1

Гласовити манастир Св. Јакова. од Вишњице подиже год. 1 2 2 2. IIиво Гондола, са својијем новцима, на најкрајњем дијелу Плоча, готово испод Орсуле, у провалини брда. Припадаше реду Св. Бенедикта и c.ioвљаше на далеко све до пропасти тога реда у Дубровнику. Трјемови и црква посути су гробовима властеоским. Међу осталима, почива тамо и гласовити Туберон Терва. Ту бјеше до назад мало година велика богољубива шетња пута на Чисту Сриједу, али је сада нема више ; настир служи онһини у вријеме епидемије.

Од прилике 1 60.000 Франака.

Ma

2

» и испрати до Бргата, па драгомани, па ми, праћенін од Госпара Капелана и лијечника, а за њима некоји » трговци који долажаху с нама на Исток и наше слуге, ya најзадњи од овијех са нашим барјацима развијенијем. „И тако се упутисмо пут Бргата друмом Плоча гдје на»фосмо сву властелу и безбројан народ; неки се стекоше »да нам реку сретан пут, а неки од радозналости. Једва » превалили четврт миље, а кад тамо попуцало уже на » сагу, те се овај разви и искотура са баршунима који » бјеху у њему замотани, све до пута од Св. Јакова. До» даше нам их и премда се саг бјеше сасвијем развио, „баршуни се не оштетише. Ону исту вечер спремисмо бар» шуне у ковчег што нађосмо на Бргату, и ту приспасмо у заједно са мојим братом и са другом властелом, а у »јутро шеснаестога дана, пошто наш капелан одслужи » мису а ми се препоручисмо Блаженој Дјевици од Кар» мена, загрлисмо наше рођаке и пријатеље, и кренуемо » врло каменитијем путем пут Сланога, мјеста у Попову, »гдје отпустивши наше содате, који нас пратијаху за »стражу, легосмо под шаторе“.

Тако дакле почимаше тај мукотрини пут.? Бјеше вазда исти од вјекова. Поклисари држаху се до Новога Тут век, кара Пазара старога трговачкога друма „Дубровник — Ниш“ који се, силне дубровачке трговине ради која њим пролажаше, звао par excellence » Дубровачки Друм“ * Код Новог Пазара остављаху га, те удараху на Пловдив и Једрену другим царским друмом који пролази кроз Byчитрн, Качаник, Скопье, Пустендил и Самоков. Најпослије

1 По церемонија.y, ако упада су бoтa зa в ијеме наставања поклисара на Плочама, поклисари пођу са њиховом свитом су шат Миеу у «Госпу од милосрђа.»

2

За све ово што слиједи вић, и привиту географску карту.

3 в. Јиречек, Die Handelstrassen und Bergwerke yon Serbien und Bosntеn während des Mittelalters — Prag — 1879. — 8. 12. von Ragusa nach Niš.

.

само од

од Једрене Лаисом, Калистраном и Корнијом спустили би се у Цариград.

Колико су дана путовали? На то можемо прилике одговорити, јер преразличите бијаху згоде и потребе. Један дан наставали би у једној вароши мимо које би други посланици тек прошли. Па ни у главним мјестима нијесу се једнако задржавали. Али, промотрившни све добро, па одбивши мање и више разлике, можемо узети да су поклисари нормално требали до Цариграда 40 дана.”

Главним

1 Мимо посланскијех депеша написанијех у свим

варошма међу Дубровником и Цариградом, имамо три права путописа који нам указују сасма тачно пут нашијех поклисара. Ти су извори: Палмотиһев «Дубровник Поновљен» (Пјев. IX—XI.). Запиеци Мара Ма ројице Кабоге од 1706. и путопис IIива Кабоге од год. 1792. приопheн у Енгелoвoj Gesch. des Freistaates Raguѕа. Ова се тројица не сударају од почетка до краја, а то само зато што су поклисари Бона и Палмотић год. 1667. ударили били на Ниш и Софију прије него ли ће на Једрену, а поклисар Џиво Кабога са својим другом бјеше се упутио год. 1792. прије к босанскоме паши, у Сарајево, па се одону да спустио на Нови Пазар. Али гдје се та три посланства сусретају, ту се и потпуно сударају. За чудо пјесник поклисар, Палмотић најтачније биљежи свако најнезнатније село на свом путу. Тако н.пр. међу Бргатом и турским Сланом напомиње Царину, обрѓе и Бјелин до, три паланке (од којијех је она прва била турски Љумрук на граници) које су поклисари и Кабога и Рести, па и IIиво Кабога без сумње минули. Одбивши дакле те ситнце, у главноме је пут био онај Мара Кабоrе год. 1706. бива поклисари пролажаху од прилике 42 вароши и паланке међу Бргатом и Цариградом. Од Сланога до Егри паланке пролажаху Херцеговином и Старом Србијом, од Тустендила до Херманлија Бугарском, па од Једрене до Цариграда Румелијом. овремену и часовима хода говорићемо у другој биљешци.

Поклисари Кабoгa и Pести год. 1706. требали су 79 дана и 274 часа јахања. Одбијемо ми од овијех дана све што су се путем забавили, бива у Фочи 3 дана, у Плевљу 2. у Новом Пазару 2. у Каменову 1, у Тустендилу 1, у Самакову 1, у Пловдиву 7, у Једрени 4, и напокон у Кучук Чекмеци 4, дакле у све 25 дана

по градовима, имамо 54 дана пута. Видимо но томе да поклисари нијесу хитали, јер Маројица Кабога и Туро Буһа год. 1677. хитајући приспјеше у Ца

иград у 37 дана, а то је било обично вријеме. Поклисар млетачки Bened to Ramberti (В. Матковић Rad. LXI) потрошио је 34 дана од Дубровника до Цариграда. Пут Kaбoгe и Pестија, на ни Цива Кабоге нијесу пак права мјера пута јер су она двојица изгубили путем доста времена, а овај је био пошао прије у Сарајево. ІГоклисари Кабога и Рести јаха..и су од 7 до 9 часова на дан, кадгoд пет, а три пута само

13 часова без престанка. Улаци који ношаху депеше владе и к..исара долазії. и су дакако много прије. Али о томе мало даље.

2

почива

и посла

11 и

10

[graphic]
[ocr errors]

Путем се сврћаху у главније колоније дубровачке да суде трговцима. То се збившеа особиито у Фочи, у Новом Пазару, у Пловдиву и у Једрени. Када би се посланство приближило овијем градовима, долазили би им свін дубровачки поданици у сусрет, те би их с великом славом и весељем испратили у град и сјајно угостили.

Ти синови класичкога тла, бачени на Исток, ...) за „Од пуга не чут смећу, с драгијем пјесни дни проводе. « Пролажаху распаданијем царствима, на којима ипак облијеташе древна митологија, пјесан ероичких времена још прије доласка славенскијех народа. Њивени у римској књизи, нема ријеке, ни мјеста гласовитијега, а да им не би сугестивно изазивао цио онај свијет у коме, како у другом и бољем ваздуху, живљаху наши оци. Николица Бона пјева на путу у Цариград опоновљењу Дубровника. Поклисар Џиво Кабога (1792.), газећи Марицу, сјећа се Орацијевијех стихова:

Fons etiam rivo dare nomen idoneus, ut nec

Frigidior Thraciam, nec purior ambiat Hebrus. 3 Руђе Бошковић, на путу кроз Бугарску, чита Светонија и о свакоме мјесту напомиње што говоре о њему Херодот и Плиније. * А не би се чудили да је Џиво Гундулић многа сликовита мјеста у „Осману « написао проходећи Балканом као републикин поклисар. Па имали су и разлог да пјесмом разбију тугаљиву и плачну стазу!

1

Тако Бона и Палмоти, дијеле правду у Новом Пазару:

Гдје судише све грађане,
имеђу њим смећа доста
Исправише са све стране,

Да свак од њих смирен оста. (Дубр. поновљен X. 79.)
A Kaбoгa и Pести такођер: «Дне 3. и 4. августа задржасме се у
«Новоме Пазару ради распра између напијех трговаца”. Giornale, passim.

Дубровник поновљен X, 39.
Giornale del viaggio a Constantinopoli ecc. у Енгела 310 — 334.
Рачки, Pytјер Бошковић, Загреб 18 89.

2

3

4

« ПретходнаНастави »