Слике страница
PDF
ePub

)

„У тај исти час намагоше јањичарима којијех бјеше » 15.000, сви на једноме крилу авлиjе, те на тај знак, док » ми улажасмо, потрчаше све што прије могоше на неко » мјесто гдје им раздијелише чорбу (јуху) и хљеб. Јањичари се повратише на своје мјесто, а ми прођосмо кроз » авлиjу пуну народа под кубу гдје стајаше велики везир

који бјеше изишао на диван". Он по сриједи сједание » на његову пријестолу, лијево два кадиаскера, бива у врховни азијски и румелијски суци, десно везири од „Кубе, Тефтедар и Нисании *. Крај овога сјећаху интерунунциј и ресидент Његовога Тесарскога Величанства. „Повише пријестола великога везира бјеше прозор са

позлаћеним жалузијама за којима стајајце велики го» сподар. Мії приступисмо на Кубу и наклонисмо се Ње» говоме Височанству, који се обрадова кад нас видје (а „вриједно је успомене да имаше на руци дијамант преко» мјерне величине) па нас одведоше на стран под кубом »гдје оно тридесет капиција бијаху донијели тридесет кеса са нашим данком. Ту нас исчекиваху руснамери, бива књиговое царства и везнедар Баши са многијем у везнедарима и њиховијем писарима. Ми сједосмо на » двије шемблије од кадифе, а везнедари избројише и изу мјерише цио данак у тренућу ока (а нека којиго, даје у новаца буде на опрезу и нека пази Арговим очима

како их броје и мјере речени везнедари). Пошто ту » измјерише данак, положише га опет у тридесет кеса, » и запечативши их предадоше их тридесеторици капи»ија, који соном четворицом који ношаху сваки по » служавник, поредише се пред врата која воде Великоме „Господару, а за њима стајаху друге капиције са дарима интернунцијевим: велики и прелијепи сахат, два велика

)

[ocr errors]

1

ла

се

зато

и

они

Под кубетом од дивана сједи велики везир и они везири којима цар даје то право,

зове Kubbe Vesirleri, везири од Кубе. Али то је прост наслов

не дијеле ни мало власт са великим везиром.

Нисани Баши, државни тајник за султанов потпис. Једнак бјеше у части са тефтедаром бива државним ризничаром.

2

[ocr errors]
[ocr errors]

свијетњака, два имбрика, једна велика копања на четири у ноге, један крчаг, сви од сребра и пуно комада броката. „Пошто предадосмо данак" реченијем капицијама, извеу доше нас кроз тајна врата од Кубе пред Кубу, на мјесто што нам приправише да гледамо дијељење плаће јањиучарима. Пешкирии баши и Чаушилар Емине које нам »дадоше за церемонисте, одведоше нас на речено мјесто у гдје - нам бјеше разагнули ћилим од сукна да сједнемо. „Пошто нас ови намјестише на одређено мјесто, одале

чише свјетину да нас не би нико сметао; па од нашега мјеста све до мјеста гдје им се раздаваше плаћа, поре»даше два реда капиција да никоме не допусте да нам заступи. А они долажаху кад и кад да нас питају, у видимо ли све и смета ли нас кого).

„И кад дође вријеме да им се даде плата, долажаху »јањичари на сатније и њиховоме пуковнику, или чор

[ocr errors]

1

и

Посланицима се даваше након предаје, султанска намирница од којијех имамо четири примјера у Monumenta Serbica, бива Мехмеда II. од год. 1471., Бајазита II. од год. 15 12., Селима I. од год. 15 1 3. и Сулејмана II. од год. 1 520.— 1 5 2 3. Исписујемо намирницу Мехмеда II. : «Оть великога господара и великога цара Амир Султана Мехмедь бега «кцезу и властеломь Дубровачски. Много здравље да прими племенство «ви, а то да знате, како дођоше ваши поклисари ваше Властеле на «порту царства ми, Никша Журетић (Giorgi) и Френцешко Пуцић (Pozza) «и донесоше от вас закон и харач царства ми девет хиљадь дукать златехь » внетцах, које узех и примих царство ми месеца ноебриа, а на покони «дънь у суботу вь лето рождества Христова тисуһу и четириста и седм« десеть и прву за годину која греде плаћеву и тисућу и четири ста «седмдесеть и друго лето до први дънь месеца ноебриа. А писа у Визе», Mon. Ser. CDXXXVIII.

А ево једне намирнице из ХVІІ. вијека у српском званичном пријеводу :

«Узрок од ове славне царске заповиједи господа дубровачка на«ходећи се на ређистру од Либра од 108 1. од 27. «гемалилук ахира» «т. ј. од првог новембра 108 2. до 9. рецеба т. ј. до првог новембра, «од државе речене господе, динар од харача, дванаес тиеућа и пецат «Унгара штампанијех, од које половица чини шестисуһа двијесто «песет истијех унгара штампанијех од згор речена сума del 1082. na « 14. rebiul еvеlumun Maro Caboga и Giorgio Buchia Поклисари из рука «Іьиховијех у славни Cazn (Хазна) у честито тезoрo, jес било предадено «ади којех каутела ова славна царска заповијед јес им дата у руке, «тако да

царском биљегу поклонивши се да имате « потпуно вјерности. Дата мјесеца Ребиул ахир годишта 1082. и « !?азумије по нашему броју до први новембра 167 1.” (Држ. Архив).

[ocr errors]

знате

[ocr errors]

славном

то се

[ocr errors]
[ocr errors]

2

[ocr errors]
[ocr errors]

бацији, даваху плату за његову сатнију; та плаћа бјеше » у кожнијем тобоцима стављена пред кубу, а да је ми » Видимо, па на један знак она сатнија јањичара трчаше » стрмоглавце да је узме, а многи се јањичари лијепо » преметнуше трчећи да ухвате плаћу и свака се сатнија

повраћаше са својим пуковником, и тако дадоше пореду у плаћу свим јањічарским сатнијама. Дођоше за тијем Џебе» ције", Тобщије, Буглах, Спахије, Арсеналоти и Левенте „Стријелци, Пейци *, Нишанције, Балтације *, Халвације * „Кухачіі, и плаћа коју раздијелише опет другијем у » палачи Великога Везира, а од новаца које бјеху приуправили под кубом за раздијелење плаће, остаде триста » кеса које однесоше у царску ризницу.

„Раздавши плаће, донијеше под кубу објед великоме у везиру и другијем горе реченијем госпарима који сје» даху под кубом, а нама донијеше објед на оно мјесто » гдје гледасмо свечаност“. За истом трпезом бијасмо » заједно са чаушлар-емином, ми два, два драгомана,

капетан и бројач; а за другу сједоше наши трговци. »Донијеше нам толико јестива, да претекоше нацијем

))

[ocr errors]

2

3

5

6

или Туфекције, ковачи оружја.
Мрнари.
Носиоци коп.ља.
Који сијеку дрва.
Који праве слатко.

Портин Ћеремонијо није био сталан у томе. Радило би се онако како би који достојанственик био подмићен или како би у којим веҙама била једна држава с Османлијама. Тако једном су поклисари дубровачки сидјели са великим везиром при собету. Године 1665. (1. априла) Велико Вијеће одобри н. пр. дар од два комада свиле приказан Капичилар-ћехаји по посланицима Бони и Пуциһу у Једрену : « да буду примљени на «собет заједно са сибињским поклисаром,

да стану на страни «како од

година обичавало.» Мај. Cons. 1 665. — 68. Држ. Архив. Молдавски кнез Бранкован, дође н. пр. год. 1703. у Цариград, би примљен 10 душе на саслушај у уторник, али му не дадоше благовати под кубом, него га тефтедар обуче у кафтан и отпусти. (Hannmer IV., 54.) Горе се још догоди поклисару московскога кнеза год. 1 5 9 2.

ему на просто дадое благовати у двору « weil sein Herr» «пише hесарски ресиденат von Khrek witz kein gekrönter König ist: ) (Hammer passim). Овако се стварају одлуке и обичаји према һуди и доброј вољи «господаря свијета.

a

не

се

Много

Не

[ocr errors]
[ocr errors]

услугама и да би били могли учинити и трећу трпезу.

Благовавши овако у присуству каквијех четрдесет или » педесет тисућа душа, поредише се чауши на једној » страни супроћ нама од кубе све до горе реченијех у врата која воде к султану, а међутијем велики везир » изасла телхисцију Великоме Господари са телхисом у » руци да прими заповијед у цара да доведе пред његово » лице посланике. Овај телхис јест писамце које напише у везир Великоме Госпару, а телхисција обучен је у

брокату са сребрном шибиком у руци, корача полагано »држећи руку врло високо, па кад сребрном шибиком » удари о земљу, кудгов, прође телхис, сви се дубоко » поклоне царевијем словима. Пошто се телхисција поврати » к великоме везиру, изашавши испод кубе ћесарев интер» нунциј и ресиденат, прођоше мимо нас к вратима цар

скијех одаја и код врата ставише кафтане » њиховој пратњи. Приступивши за тијем к нама Капи» цилар Кехаја Великога Госпара, Чаушлар Емини и чауш убаша и обукоше у кафтане и нас и наше дворане. » Када то учинише, прођоше испод кубе горе именована » два кадиаскера и унишавши у царске одаје и пољуубивши тло пред царскијем пријестолом, вратише се » Наузначице и тако исто учини јањичарски ага.... про»ђоше за тијем испод кубе везири од кубе и стадоше у » царскијем одајама; пошљедњи отиде велики везир и он » стаде ондје. Послије тога уведоше на царски саслушај угосподина Quariеnti hecaрoвoгa интернунција са госпо»дином Талманом ресидентом. А кад изађоше они уве»доше нас с нашијем драгоманима Барком и Лучићем.

Сваки од нас четворице бијаше праћен од двојице ка» пици баша", а Кадри-ага капици баши, који дође с нама,

[ocr errors]

ЊИма и

1

Овај пopтин обичај, да су капищи баше води.ме посланике к султану држећи их сједне и друге стране испод пазуха, глас је да је постао од оно доба када је Милош Обилић приступио к султану Мурату на Косову пољу без пратње и цару турио нож у срце. Gontaut Biron биљежи такођер по предаји сасвијем опheнито: «сérémonies”, вели његов

[ocr errors]

»те хтједе на силу да уведе или мене или господина »Рести-ја би уклоњен на срамоту од другиjех.

„Од првијех врата све до врата одаје у којој беше » цар ", иђасмо на ћилиму од тамно-црљена баршуна изувезена златнијем цвјетовима. Повише врата висијаше » огромни смарагд. Ступисмо у дворану саслушаја, која бијаше сва постављена тамно-црљеном кадифом извеузеном подигнутијем златом управо дивно. Зидови покривени златном тканином, пребогато извезеном. Около » наоколо душеци од кадифе извезене у злату; у једноме у собњем куту бјеше пријесто у облику велике постеље ус небом, чије су ресе биле ките бисера и златне жице, » а на дну драго камење. Ова ІІостеља или пријесто, » бјеше покривена тамно-црљеном кадифом извезеном би» сером, а душеци око пријестола од исте кадифе извезене » бисером. По сриједи, са стране пријестола, сједаше » Велики Цар, ноге му почиваху на два скалина извезена » у злату, а бјеше обучен у кабаници бијелога броката, » постављена самур-кожухом. Илаке, које покриваху са у свијем прси и пуцета. Кабанице биjaxy од дијаманата. На глави имаше царску перјаницу врло дивно накићену удијамантима, а на лијевој руци имаше прстен, онај гла» совити дијаманат Константинов. Лијево на пријестолу

[ocr errors]

биограф Bordier (Op. cit. 69.). «qui se font depuis que fut tué un Grand Seigneur, dont sera cy après parlé, par un Turc feignant lui vouloir baiser les mains.» Једини поклисар који се противио томе правилу, би François de Noailles, посланик Карла IX. год. 1572. «A la première audience qu'il regut de Sa Hautesse» пише Comte de Saint-Priest (Memoires sur l'Ambassade de France en Turquie Paris. Leroux 1877. стр. 194. ril se debarrassa des capigibachis qui, selon l'usage, le soutenaient sous rles bras et il s approcha seul du Sultan pour baiser, suivant la coutume, a d'abord sa robe, puis sa main.) B. Takohep de la Jonquière Op. cit. 280. Hammer пориче истинитост овога догађаја, али без добријех -разлога. Ми имамо нов доказ у Фраьа Гундулића «Relationе fatta alla Santita di N. S. Gregorio XIII circa alcuni particolari del Turco.) (Jug. Akad. Рукопис бр. 79.) који је написао свој извјештај године 1574. док је још Noailles био у Цариграду.

Опис који слиједи много је летни од Бордиеровога у посланству Gontaut-Biron-a.

[ocr errors]
« ПретходнаНастави »