Слике страница
PDF
ePub

рије и напредак дубровачкијех колонија и цркава на Балкану. Ове се празнине не могу попунити у један мах. Ако наше дјело доживіт друго издање, ми ћемо тада објаснити ове фазе дубровачке радње на Истоку које се не могу познавати само по дубровачкијем исправама, него и по документима Мадридскога, Бечкога и Ватиканскога Аркива.

Прва књига наше дипломатско-историјске радње обухвата перијоду постања веза Републикпних с Портом и прича прве сусретаје гишке латино-српске опћине са новим освајачем Истока. Прекинули смо приповиједанье догађаја с освојењем Херцеговине (1482.) јер је управо те године пошљедњи бедем кршћански на Балкану пао у руке турске па је Република, нашавши се сама супрот Османлијама, дала нову орјентацију својој политицІІ и почела у великоме стилу ону утилитарну политику према Порти која ће се подударатII са златним временом дубровачке историје. Овај други и најзнаменитији период обухвата пунијех двјеста годишта и завршује спреломом турскога оружја под Бечом и са настајном обновом Вишеградскога Уговора са Тесаром (1484 — 1684). Трећа ће напокон књига обухватати период пропадања дубровачке државе и Високе Порте све до пада Републике године осме овога вијека. У ово пошљедњијех двије стотине године Дубровник ће се узпркос непогоди времена и унутрашњој корупцији знати ипак користити политичко ситуацијом у Јевропи и новом Фазом источнога питања «

» , па, преваривши Републику Св. Марка, вјечну своју непријатељицу, ставиће своју независност под окриље отоманскога царства. Већ у оно вријеме неповредност и raison d'étre Турске империје догма су јевропске полilтике. Успјех на Пожаревачком Конгресу лабудова је пјесма дубровачке дипломације.

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][ocr errors]
[blocks in formation]

и тако, добротом Краљ. Српске Академије Наука, предајемо ову прву књигу Српскоме Народу. Ако наш слаби оглед не буде морална наука свијем нама у ово најодсудније доба историје наше, заман смо радили. На ову филозофску страну дубровачке историје полажемо, у интелектуалноме реду ствари, све наде наше, као што су талијански патриоте прије уједињења Италије полагали наде на ускрснуће републиканске историје њIхове велике отаџбине. И ради смо довршити овај прихступ ријечима које нам дубровачка повијест упоређена са историјом Србије диктова ономлани прегледајући једну Новаковићеву радњу: „Освітак XIX. вијека“ писасмо год. 1894. увидио је готово исте године пропаст Дубровника » и ускрснуће Србије. Онај исти превратни дах са Сене „оборио је тисућгодишњу слободу дубровачку и раскинуо „четверовјековно ропство српско, па док Црни Борђе » ханцаром обараше спахілук турски, Наполеон обараше » мамузом кнежевски пријесто дубровачки. Једна овет» шана аристокрација леже у гроб, док се најчистија се»љачка демокрација на свијету придизаше из гроба. II

Србија устаде, али не нађе више на далекоме, топломе » мору силуету оне старе пријатељице која јој толико упута закрили кнезове и оставе, која је некада испрати » мудрим свјетима свога латинскога генија од рођаја Не» мањићске династије до косовске ноћи. Политички те » двије земље нијесу више равне. Али филозофски и истоуријски уснула Република још увијек пробуђелој Краље» Вини говори као у онај који власт има“. Њезина исто»рија, неизразивим моралним тјескобама написана од »» Лазаревијех врсника“ учи из опустјелога Двора помла»ђену Краљевину хтјети умјерено и јако, живљети у сміуслу једне трајне, државне радње, стварати и распростІІ» рати своју сферу интереса“ како је некада бјеше рас» простро Дубровник од јадранске пучине до дунавскиjех

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

6

Д-Р ЛУЈО КНЕЗ ВОЈНОВИК

[ocr errors]

и

мочвара унакрст по Балканима, не ступати опчињени » прошлом славом, него се користити погрјешкама, ра» чунаті са чињеницама и приправљати се понизно » умјерено, у видјелу с висине, на пространију државну » радіњу. Ово су гласови које може свак чути у оној гII»гантичној повијести. Ово су науке које путник може » слушати по ноћн кад се тишина и мјесечина удружене » прелију око капітела и опустјелих сједала и каменити»јех скала зграде у којој пошљедњи великій српски владар » сједе као бјегунац супроћ трону дубровачкога кнеза. „Са ове двије повијести у уму ну души била би права » народна коначна катастрофа, да нас нађе несправне на» стајни вијек“.

У Дубровнику, на дан Св. Влаха 1897.

MOTTO:

„ERAVAMO PRENCIPI LIBERI QCANDO COMINCIAMO A PAGARE IL TRIBUTO ED ANCHE ORA PER LA DIO GRAZIA GODIAMO LA LABERTA.

Маројица Кабоtа Великоме Везиру Кара Мустари год. 1678. .

,CHE PER QUANTO CIGNE EL CERCHIO DE LE MURA DE RAGUSA NON SE TROVERA ALTRA CITTA DEL MONDO COME SI VOGLIA GRANDE, CHE IN FEDE ET DRITTURA LA POTESSE PASSARE, NON GUARDANDO MAC AD ALCUN SUO SINISTRO O PERICOLO O SPESA PER SERVARE LA LIBERTA

ET FEDE COMO S' HA VEDUTO PER MOLTI NOTABILISIMI

ESEMPLI A VOY MANIFESTI".

Дубровачки Сенат својим поклисарима у Босни код војводе Хрвоје. 16. фебруара 142 з.

« ПретходнаНастави »