Слике страница
PDF
ePub

Саградивши супроћ Цариграду тврђаву на азијској страни, облијетание око града као да му је рад продуытти тје

Пад Цариграда (1453). скобу смртнога часа. Заман се Цар Константин обрати на Запад. Сам се папа Никола V. одазва вапају нашљедника Константина Великога. Али легата кардинала Исидора и папину војску обружише пјани мрнари поздравом: „Чему нам латинска помоћ ?« Велики војвода Лука Нотарас повика: „да воли видјети у граду турски сарук него папин вијенац“ Млеци, који познаBaxy

боље од Папе непоправљивост онога свијета, теІшком се муком одлучше послати десет бродова под заповједништвом Јакова Лоредана. Поморскоме вођи бин заповјеђено да нишонто путем не напада на турска мјеста, ни на бродове, ни на .људе, јер они с Турцима живе у миру; Флота је одређена у за славу Божју и за спас ариграда“, али не да ратује с Турцима!?

Након неколико јуриша, сузбитијех не од Цариграана него од папинијех и феновскијех чета, упркос јунаштву последњега Палеолога којии, причестивши се, како некада кнез Лазар, неустрашиво стајане на градским бедемима, Византија паде у турске руке два, десет и деветога маја године тисућу четири стотине педесет треће.

Неколико дана потраја покољ. Крв тецијаше улицама као набујале ријеке. Јаничари носијаху по граду крст Софијине цркве вичући: угледајте кришћанскога Бога“. Лукави Мехмед два дана послије устоличии главом Царі

2

[ocr errors]

Гласи :

Pastor, op. cit. I. 491 s. q. q.

2 Ово у својој нехотичној иронији, готово невјероватно упуство Млетачкога Сената Лоредану. «ituro capitaneo generali maris? 7. маја 1 453.

«In via autem tua usque Constantinopolim volumus, quod nullo modo offendas neque damnum aliquod vel novitatem inferas locis, gentibus et navigiis Turchorum per observationem pacis quam cum Teucro habemus, quia licet hanc classem pro honore Dei et conservatione civitatis Constantinopolitanae paraverimus, attamen si possibile fuerit ad aliquam novitatem vel guérram cum Teucro devenire nollemus” Pastor, ib. стр. 492 — 493. п. 5.

градскога патријарха Бенадија. Свечана литија грчкоисточне цркве прође једнако крвљу омашћенијем градским улицама. Један свијет пропадаше тако у ноћне валове “, док се западу раствараше нови вијек.

Кобна вијест препаде све кршћанство. Млетачко Велико Вијеће поникну ником када тајник Вијећа Десеторице прочита писма Негропонскога Баила. Папа није хтно вјеровати да је Цариград пао, но, увјеривши се, стаде у тили час оружати своје бродове и звати кршћанство на крсташку војну против Турчина. Мехмед међу тијем примаше у Једрену поклонства посланика босанскога краља, деспота српскога имале грчке господе у Архипелагу. Свима побједитељ повиси данак. Свакога прекори. До мало ће редом покосити главе. Истражиће искварена племена. „Показаће се“ вели османлијски историк » да је тај крволочник био одређен да освети небројене тамне обитељске опачине по кршћанскиjем владарексијем обитељима «1

Сред свеопhе страве Дубровник заклони грчке учене људе који бјежаху у Италију пред освајачевим мачем.? Дубровник ирима чрчке Премда Република бјеше толико пута стаВила на коцку живот и слободу своје дјеце да заклони прибјегле кршћане, отвори и овај пут широм врата Комненима, Ласкарима, Палеолозима, па ученијем људима

2

[ocr errors]

2

«Leider zeigte sich auch hier» (говорећи о истрази властеоскијех обитељи у Пелопонезији) «wie in Serbien, Athen und Morea dass dieser colossale Blutmensch die Rolle eines Rachegeistes zu spielen hatte gegenüber einem Pandemonium düstrer Familienverbrechen in christlichen Fürstenhäusern”. Херцберг op. cit.

Да су грчки бегунци прошли кроз Дубровник мјесто да се ухвате млетачкијех галија у Мореји па да онуда зап.лове пут јужне Італије, раз.1or hе томе бити што Архипелаг бјеше посут турским бродовима. Teнoвeз Анђело Амброгини заловивши одмах мјесеца јунија 14 53. г. у грчке воде на заповјест папе Николе V, нађе све средоземно море посуто небројенијем турскијем бродовима, тако да једва једнице сама себе спасе од Турака (Pastor I, 502). Loredano, како видјесмо, бјеше неутралан, те се имаше клонити свакога сукоба с Турцима. Не бјеше дак.ie бјегунцима друге него да ударе по суху, можда у пратњи дубровачкијех посланика.

Мохамед иовисује данак

Републици.

2

Ивану Ласкару, Димитрију Халкондили, Теодору Спандуђину и Павлу Тарханиоту, те их превезе у Италију да наставе пут к двору Lorenza de Medici. и овај пут плати новцем. Разјарен Мехмед повиси јој данак на трит Тисуће дуката, мјесто онијех тисућу и пет стотина што до тада плаћаше. Од то доба па све до Мехмедове

смрти дубровачки данак расте како жива у барометру. Свакој побједи султановој од Скадра до Персије, свакоме дјелу кршћанске љубави дубровачке, од примања цариградскијех учењака до доласка Торђа Кастриотића, одговара неизузетно повишење данка.

Али Републици није само био тежак положај према освајачу Цариграда, него се имаше још рачунати са Je

Цариграда. вропом, која се, падом Цариграда, раздијели на двије поле.

На једној страни Млеци прогласе одмах политику бескрајне себезналости. Већ сутрадан по што је Лоредано запловио пут истока Сенат нареди (8 маја) своме посланику Бартоломеју Марчелу да но могућности одржи са Мехмедом добре везе и да ради за трајни мир. Марчелу посланство срећно пође за руком. Осамнаестога априла године 1454. Република Св. Марка склопи са Мехмедом уговор мира и пријатељства. Признаде на тај начин, прва међу кршћанскиjем великим силама, fait accompli освојења Цариграда и устоличења Турака у Јевропи.? Млецима придружите се Тенова, Напуљ, Милан и Фиренца. Једни црпаху великијех користи од но

Јевропске везе са освајачем

2

2

Pastor op. cit. I. 49 3. п. 5.

«Mann kann nicht ѕаgеn» вели историк Папа «dass die Signorie nicht bewusst wäre, wie schmählich sie handelte, denn noch vor dem Abschluss des Friedens mit dem Sultan richtete sie an Nicolaus V. ein gewundenes Entschuldigungsschreiben”. Пастор, I, 507. Али што ситьорија не шћаше да чини јавно, чињаше потајно, на свој начин, плаћајући људе, који јој се нуђаху да убију султана и везире. Тако учини до краја XV. вијека. Томе имамо несумњиве доказе у тајним записницима Вијећа Десеторице које приопhи іn еxtеnѕо гроф Мас-Патрије у сједници 20. јануара 1893. године у Францeској «Académie des Inscriptions et Belleslettres».

вијех господара, други гледаху свесељем сиљење Турака од саме зависти к богаству и срећи Републике Св. Марка.

На другој страни бјеше Папа ІІ Угарска или, да боље речемо велики Иван Хунка, ди, Сибиьанин Јанко наше народне пјесме. Будимски сабор год. 1454. изабра Хуњада војсковођом против Турчина и нареди свеопћи устанак. Хуљаду и Ивану Капиcтрану, на простоме пуку, који се одушевљено придружи крижарској војни, кршћанство има да захвали што се Османлијска бујица од Цариграда није свалила на Угарску, коју бјеху оставили осамљену велможе и достојанственици, а кроз њих на несложну Jeвропу. Велики Румун имаше за срећу утјеху и помоћ у Петровој столици на којој сједаше Николин нашљедник ІШпањолац Борђија под именом Каликста ІІІ. „Крижарска војна против рођенога душманина кришћанскога имена бјеше основа свега његовога живота, тачка у којој се сје

динише сви зраци његовога дјеловања. Ватрени Папа у чијој шпањолској крви бјеше жива предаја рата против Арапа „за крст часни и слободу златну“, ступивши на Петрову столицу закуне се да не ће мироватії док не предобије Цариград и не погази „фавољега сина Мохамеда. « Прогласи по свој Јевропи, од Италпскога рта до Скотске и Норвешке, Свети рат. Помири Бургундију с Француском. Побједи зловољу краља Алфонса Папуљскога коме на дан Свих Светих 1455. стави на раме крст. Створи у мало мјесеца Флоту. Запали неку, ма и пролазну, ватру у расцјепканој Јевропи. Да бјеше до Папе, одзвони Турчину. Али стање Запада бјеше толико јадно, и толики мах бјеше предузео себезнали дух у народима, да је Папа немоћан имао гледати напрједан душманина вјере сред свеопheгa нeхajства и неприхтајиване зловоље. Ну тај неустрашиви човјек не малакса ни за један час. Без престанка писаше, мо

Источна политика Қа

ликета III.

2

[blocks in formation]

И и-- лимо кива волновит.

лаше, пријечаше, помагаше на све стране свијета. Не бјеше погибљи ни тешкоће кадре охладити старчево одушвилизи." Сам сиојим примјером показиваше свијету дужилет онога времена. Претворивши све злато и драго иами иатиканско у новац за рат против Турчина, изјани „да је приправан за обрану Светога Јеванђеља и прли ијере задовољити се и ланеном митром“.“ На пошметку дође и дан славе. Мехмед крену љети 1456. са ““,“"" силном војском к Биограду. Освојењем тога I puДа бјеше Пару отворен пут у срце Јевропе. Дочека ги Хушлади са седам тисућа крижара, простом и сиромишном чељади, већим дјелом невјештом оружју, али одупилипом за свети бој. Три Ивана владаху том шаном људи: пашиш легат побожни Кардинал Иван Карцju, III Хуша,ди и Фратар Иван Кашистран. Четрнаwстога јулија ухватише се војске на Дунаву. Након пет uncom diju pjesa uoreuе крвљу турском и кршћанском, Хупљади одржа сјајну побједу, те, поломивши турску клоту, охрабри опсједнуту биоградску тврђаву. Након vдам Даша Султан о сумрачју двадесет и првога јулија uonj, u vrtouhu јуриш на град. Кашистран показиваше vu Tupljant toепећено 1'aепело, које је Паша посветио и сред бојне прене никаше силнијем гласом: „Ох Боже мој O INuсте ' 1"Аје су ти старе благодати? Ох дођи, дођи, uомоu! Пe Aouuu, Дођи, ослободи нас, ти који нас откупи спојом крвљу: дођи, да не реку: „где је њихов Бог?“ Турци бue waveroм потучеu. Iluo непријатељски табор, va vulvu rotonu Ma, na, te y nake кршћана. Султан рањен uобјеке главом без обkupa. „Биоград, Угарска и донекле ispuhauerto u Јевропскa uusuusauja jesу спасени, а wћа дао заслуге иде ватреној ревности неуморнoга Ка

" togetac v \ccusav v u ce navu vuna su rа изабрахе Пахом.

* „New wa i stvu divere : sad svrha maorsalem na prose-gencione Jistvu sve us save hvatega et the writvive. Gata prosega:Inar eciam -, -v, true-scat-kv - sve- sva "-a "rea re:Aeneia: :: -s “ . Писv v F-з a u S v a vas v. - sa 3 - Pr v. s. u Arv. s 3 Bauersњу с 3. Pa- г vy vali. I SS "

}

« ПретходнаНастави »