Слике страница
PDF
ePub

љуљати, и љуљаће се све до Мохачке битке. Република види слабљење Угарске а сиљење Турске. Ступа тмином опрезно и тромо, и не ће више да веже себе за срећу круне угарске. На позив Матије Корвина (1475) да пошље - своје поклисаре на будимски сабор који имаше вијећати орату против Турчина, Сенат стаде размишљати. У састанку 13. маја предлог : да се одгоди вијећање о посланству сакупи до душе само осам гласова, и посланство крене на пут, али пошто сабор бјеше минуо, а краль опседнуо Смедерево (1476). Матија удружен са Стјепаном Баторијем чекаше турску војску године 1478. у Сибињу. Све бјеше успламтјело пожудом за рат. Августа те године стиже Сенату опет краљева порука: Матија Корвин моли двије галије за поморски рат против Турчина. Краљев поклисар Мато Торђић, властелин дубровачки, имаше упуство да свом силом измоли помоћ у Републике. Али једна турска војска бјеше од скора под Скадром. Обалом дубровачке државе једнако се разлијегаше ратна вика и трепет султановога имена. „Ми не можемо то учинити“ одврати Сенат Торђићу „без очите погибли и пропасти наше државе. А вама Госпару Маро, говоримо: „Ви сте брат и син наш, крв наша и наша пут. Повјеравамо се вама. Ви ћете као добар син ове Републике, одговорити тако лијепо, да ћемо остати у миру. «

Након Мехмедове смрти (1481) коју кршћанство поздрави звоњењем звона, ватрама, пуцњавом из топова, Дубровник склала нов уто свећаним службама божијим, * и Репувор са Бајазитом II. (1482). блика мало одахне. Мехмедов нашљедник Бајазит II. бјеше слаб и мирољубив владар. Љубљаше науке и пјесму а зарати се само од невоље. „Султан СуфII“ како га зваху источни писци бива мудрац, поче владати дјелима умјерености и дарежљивости. Коцем маја прими честитања

1 в. лукаво писмо краљу априла 1477. Diplomatarium.
2 Ex. Cons. Rogatorum 22. септембра 1478. Diplomatarium.
з о великом весељу у Риму. В. Пастора, раѕѕim.

дубровачкијех паланака, који му принесоше даре у вриједности од 5000 дуката. Султан умањи Републици данак за 3000 дуката, тако да од оно доба поче плаћати 12500 дуката. "У дијели затијем Републици четири повластице које у толикој мјери не уживаху ни Млеци по гласовитом уговору год. 1454. У овој Атнами би уговорено: 1) Да влаштина Дубровчана умрлијех у турском царству не смије припасти турској влади, него нашљедницима покојникоВИм; * 2) Дубровчани плаћаће унапријед у име царине на робу продану у Царству само 7,7%. * 3) Приступи ли Дубровчанин пред кадију за који му драго разлог, да свједочанство против њега буде ваљано, треба да свједоче 12 хоца у које не пију вина“ и два кршћанина. У четвртом чланку бјеше Дубровчанима напокон дата власт да сами себи суде узајамне распре у Турском Царству. Тако би удијељено Републиції право грађанске и кривичне судбености над њеним поданицима.

Узгодни час обнови Дубровник уговор с Портом. Приступаху дани гдје ће Република имати дијелити свагОсвојење Херцеговине (1483) дашњи мегдан са Турчином самим оруђем

ума и светошћу уговора. Годину дана након тога суха грана краљевине босанске, земља Херцегова паде (1482) у шаке Турске. Влатко средњи син Стјепанов, прибјеже у Дубровник. Најмлађи се Стефан потурчи. „То је био пошљедњи потрес, од кога не оста ни трага славенске независности од Саве и Дунава на југ. Што је год дотле личило на самосталност, све погибе у тaлaсима турскога потопа. Дубровник остаде сам на бијенијем хри

4

и нова политика реи убли

кина ирема Порти.

[ocr errors]

1

Цинкајзен. ІІ. 496. Annales Rag. Anon. ad a. 1461. «E I'ano 1 481 вели Razzi La Storia di Raugia. Lucca. 1 5 8 8. «furonо mаndati altri ambasciatori alla coronacione di Bajazeto con presenti di 5000 ducati, E furono deti Ambasciatori graziosamente veduti et uditi. E rilassò loro del Tributo cotanto accresciuto dal padre suo 3000 ducati e concede loro molte grazie particolari.» В. Гондола Pести стр. 380.

Ова пов.1астица одговара ч.1анку 12. млетачке капитулације 145 4.
Млечили на против 2% (члан 1. и 2. капитулације іt. с.).
В. Главу ІІ.
Ријечи Мајков.љеве op. cit. стр. 184.

2

3

[ocr errors]

5

ДУБРовник и османско ЦАРСТВО

5

дима. Један цио вијек доцније Стјепанови праунуци прошаху милостињу у сретне и богате властеле дубровачке."

Освојењем Херцеговине нова се времена отварају за Републику и нове везе с Портом. „Република губи у то удоба сваки над у добитак новијех земаља, јер свуда » међа с Турчином који се по начелу своје вјере само у силом одриче отетијех земаља. Треба к томе да се уоканиц старе политике и да удари новом. Тријеба је да » уђе у милост султану и онијех који су најмоћнији на »двору. У том ће настојању успjети вјештим послани» цима који ће слиједом слиједити од године до године » и уклонити на вријеме сваку погибао. Не мање ће се » имати старати Сенат, да живи у пријатељству са суусједним и удаљенијем пашама и Санџацима турскијем, како би на тај начин Република очувала слободу, ужиување својијех закона, католичку вјеру и трговину по

османлијским земљама. Добивши у Папе слободу да » тргује с невјерницима, Дубровник постаје трговачком » скелом сусједнијех земаља, а лука његова једини пут у за робу у Леванту. Измјена и пренос трга напуниће др» жавну благајницу и обогатиће појединце, те се поморуска трговина подиже на толику висину да лијечи проушле немоћи и рађа књижевност чедо богаства и до» Колице « 2

[ocr errors]

1 в. у Мајкова (ibid) писмо 18. јунија 156 6. молдавскога војводе Александра Републици гдје сјећа Дубровник да има код себе сироту праунука херцега Стјепана «који је био у вријеме минуто господар земље Херцеговине, а ваш бег (т. ј. властелин) града Дубровника сусјед и пријател (sic) » ...те «просе да им властеле дубровачке пошњу какву милоститьy !»

Апендини І., 308.

2

Глава II.

ВЕЗЕ ОСМАНЛИЈСКЕ СА СУСЈЕДНИМ КРШТАНСКИМ ЗЕМЉАМА. ПРИРОДА ДУБРОВАЧКОГА ДАНКА. КОЛОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА ДУБРОВАЧКА НА ИСТОКУ. ПОСТАЊЕ ИЕВОЛУ. ЦИЈА ДУБРОВАЧКИЈЕХ КОЛОНИЈА НА БАЛКАНСКОMЕ ПОЛУОСТРВУ. ОРГАНИЗАЦИЈА И ПОВЛАСТИЦЕ ЊИХОВЕ. ДУВРОВАЧКИ КАТОЛИЦИЗАМ НА ИСТОҚУ. ОТКУПЉИВАЊЕ РОБОВА И ПРИМАЊЕ БЈЕГУНАЦА. ИЗВОЗНА И УВОЗНА ТРГОВИНА С ЦАРСТВОМ. кон.

СУЛАТИ. БУМРУК. ДУБРОВАЧКА СКЕЛА.

дио за ствар кршћанства.

Дубровачки ум биjући кроз пет стотина година бој с Османлијама, спасао је нашему народу западну културу Дубровник је на Истоку ра

и обезбиједио нам је душевну премоћ у Југословенству. Велика је то појава и већ би, тога ради, повијест веза републикиних с IIортом била достојна спомена и науке. Али Републику реси у тој неједнакој борби вијенац неумрлости. Она је у османскоме царству стекла заслуге за кршћанство. Она је својом дипломацијом и својом трговином, својим успјесима као и својим жртвама бацила у заробљени кршћански Исток неколико просвјете и по коју зраку наде као нејасну свјетлост будућнога ослобођења. „Краљу !“ рече дубровачки посланик О. Примін Људевиту XIV у Версању «" опомените се какве би штете поднијело кршћанство да не стане ове Републике коју у свете успомене Пије V. назва насипом и обраном итаулијанских бедема! Сјетите се како се кроз Републику ослобађају небројени кршћански робови сваке народ»ности ускоци и откупљеници. Повластицама које наша „Ренублика ужива по свему османскоме царству кршћани у онијех земаља уживају слободу црквену и примају Света „Отајства с неисказаном коришћу и успјехом онијех на» рода ! « На овакав се начин радња дубровачка на Истоку

)

1

B. посланство О. Антуна Примија у Париз 11. децембра 1 6 67. у II. књизи овога дијела.

Освојењем Херцеговине на

стаје нова ситуација.

послије провале турске дотиче повијести саме кршћанске цивилизације. То ћемо и настојати приказати у овијем страницама гдје сабрасно раштркана свједочанства његове грозничаве дјелатности на Истоку. и настојаћемо приказати како је, однијевши живу главу од освајачке похлепе, дао обилату мјеру свога духа заједничкој ствари јевропске цивилизације.

Главно оруђе дубровачко у тој неједнакој борби би плаћање данка Порти. Видјели смо у првој глави ове наше радње како га поче плаћати, и како онај особити почетак удари биљегу мира и сношљивости на све доцније везе републикине с османским царством.

Али освојењем Херцеговине Турчин опаса дубровачку земљу. Данак се од то доба поче узимати не само

као измјена користи, него такођер као тазнак поклонства. Република прими у замјену заштиту онога царства без којега не би била могла живјети ни на мору ни на суху. Дубровачки данак постаде тако откупом слободе. Онај данак, на против, што остале државе у различито доба редом дадоше Порти, би често знак праве зависности, а освајачки знак увијека. Историчка и Фактичка разлика међу дубровачким данком и данком осталијех држава, тако је дубоко одсјечена, да. нам већ она сама тумачи праву природу веза републикиних с Портом. Треба дакле за потпуно схватање те повијести, да речемо коју о одношајима османлијских са спољашњим свијетом.

У Алкурану стоји писано: „Закрајините на оне који » не вјерују у Бога ни у судњи дан, који не вјерују да Вам османлијека, а крш- »је забрањено оно што забрањују Бог и

његов Пророк, па и на оне који се клањају Св. Писму, а не исповједају праву вјеру. Ратујте с њима док не » плате данак, сви без изузетка и док не буду понижени. « Од свијех источнијех народа који пригрлише Ислам, ни један колико Османлије не даде живота ни силе овој ријечи пророковоj. Taj par excellence војнички народ прими

свијетом.

))

« ПретходнаНастави »